SARA JOVANOVIĆ Popularnost me je dočekala nespremnu

Kada je sa samo 18 godina stala na scenu i uzdignute glave ponudila muzički izraz koji prevazilazi granice ove zemlje i pokazala svoju iskrenu želju za uspehom, retki su oni koji joj nisu poverovali u to da će biti opasna muzička zvezda čije će pesme brojati milione pregleda na Jutjubu. Od nje se još od učešća u takmičenju „Prvi glas Srbije“ očekuje da uvek bude na korak ispred ostalih, ne samo po pitanju pesama koje će snimiti, nego i po vizuelnom identitetu, koji je takođe izdvaja iz mase ukalupljenih pevačica. Zbog toga je ona uvek nova i borbena u svojoj želji da ne odustane od muzičkog, ali i životnog pravca koji nije estradni. Takva je bila i ovoga puta. Stihovima nove pesme „Bez sna”, čiji taktovi ne izlaze iz glave, donela nam je novu sebe, koja udiše neku novu energiju, a izdiše seksepil, hrabrost i stav. Još jednom je pokazala   autentičnost, mladost i talenat, ali ovoga puta otkrivajući nam Saru Jo koja je u međuvremenu pronašla sebe, svoj stil i pravac u muzici. Saru, kakva treba da bude – jedinstvena i inspirativna!

Šta poručujete novom pesmom „Bez sna” i šta vas lično drži budnom noću?

– Pesma „Bez sna” je prepričavanje jednog emotivnog stanja kroz koje smo mislim svi sigurno prošli, a za koje je najbitnije da je deo prošlosti i da se određene greške neće ponavljati. Interesantna stvar u vezi sa ovom pesmom jeste da je nastala kao fuzija dve matrice između koje sam se dugo dvoumila. Nismo znali koju od te dve da odaberemo za sledeći singl i jedan od saradnika mi je predložio da se napravi spoj te dve matrice, otud i tako različita atmosfera između refrena i strofa, koje su dosta agresivne, dok je refren sanjiv i nežan. Mislim da nikada bolje reakcije nisam doživela pri izlasku nove pesme. Pamtim da je sličan utisak ostavio singl „Nemam vremena za to”, koji je na neki način bio moja prekretnica. „Bez sna” je definitivno singl koji mi je doneo najbolje reakcije, mislim da je za to dosta zaslužan i spot oko kojeg smo se potrudili. Poželeli smo da idemo na potpunu kontru od onoga što su ljudi od mene navikli. Ovoga puta lajt motiv je barokni stil, jednostavnost u izgledu, snimanje iz jednog kadra. Drago mi je da smo uspeli da realizujemo sve što smo zamislili i da je krajnji rezultat ovakav. Prepuna sam utisaka i zadovoljna, što me ovih dana drži budnom i „bez sna”.

„Šta je Sari u glavi” dok radi na jednoj novoj pesmi i spotu? Koliko ste zahtevni prema saradnicima i sebi?

– Dosta stvari, čak i one koje ne bi trebale da budu tu (smeh). Iz godine u godine se sve više trudim da sve te stvari ne budu samo u glavi, nego i na papiru, bez planera više nigde ne idem. Organizacija je jako bitna, pogotovo kada je u pitanju ovakav posao koji podrazumeva mnogo ljudi i mnogo detalja. Mislim da bi bilo najbolje da pitate saradnike kako je raditi sa mnom, ali ako bih morala da budem iskrena mislim da jesam dosta zahtevna. Imala sam sreću da oko sebe okupim ljude koji to cene i koji vole to što se uvek trudim da izvučem maksimum iz svega što radim. Čini mi se da tu energiju prenosim i na sve njih i da smo pođednako posvećeni svemu što radimo. Neizmerno sam srećna zbog toga. Lepo je okupiti saradnike koje „radi” ono čime se i sama bavim. To je jako važno za dobar krajnji rezultat.

S obzirom na to da ste praktično iz školske klupe stali na scenu i ponudili nešto drugačije, koliko je estrada uticala na vaše sazrevanje?

– Šou kao što je „Prvi glas Srbije“ mi je mnogo pomogao na početku muzičke karijere, pre svega zbog gledanosti. Iako žanr muzike kojem se sada bavim nije toliko komercijalan, popularnost koju sam stekla tada doprinosi tome da ljudi više obrate pažnju na ono što radim. Tu je jako važno da istaknemo da sam na samom početku imala priliku da iskažem dosta svojih talenata i pokažem se kroz interesantne scenske nastupe. Međutim, takvo iskustvo je dobro, koliko i  loše, pogotovo ako uđeš u sve to mlad.

Luna u Sinđelićima

Publika će vas gledati u novoj sezoni serije „Sinđelići”. Kakva je Luna koju igrate i kakvo iskustvo nosite sa snimanja?

– Već sam imala priliku da se oprobam u glumačkim vodama, ali uglavnom u pozorištu. Serija „Sinđelići” je potpuno drugačiji format od svega što sam radila prethodnih nekoliko godina. Trebalo mi je vremena da se naviknem, ali je ekipa bila i te kako raspoložena da mi pomogne, tako da je sve proteklo na najbolji mogući način. Luna je vrlo interesantna, to je „dva u jedan“ lik. Pojavljujem se na jedan način, ali vrlo brzo postajem dosta drugačija od onoga kako se pojavljujem u seriji. Znam da zvuči konfuzno, ali kada budete videli te epizode sve će vam biti jasno.

Kada imaš samo sedamnaest, osamnaest godina, pevaš tuđe pesme, još se nisi pronašao kao izvođač, sve ti je novo u šoubiznisu, neminovno je da te popularnost dočeka nespremnog. Posle takvih šou programa potrebno je dosta vremena da sa sebe skineš etiketu jednog običnog takmičara, talentovanog tinejdžera, i da postaneš svoj i predstaviš se publici na način na koji želiš da te doživi i prihvati. Za to je potrebno mnogo rada, truda i strpljenja. Ako istinski osećate da je to vaš poziv, onda neće biti teško da pregurate i tu prvu fazu.

Koliko je sa vašim sazrevanjem u muzičkom smislu odrasla i vaša publika?

– Kada krenete da se bavite ovim poslom jako mladi, i još ako ste učesnik nekog šou programa, kao što sam bila ja, obično su vaši najvatreniji fanovi  deca i tinejdžeri. Oni su svakako prirodno odrastali tokom ovih godina, tako da  moja „prva publika” nije više mala i kao što sam i sama željna noviteta, kako ja sazrevam muzički, tako me i oni prate. Čini mi se da iz godine u godinu, kako sam  sazrevala kao izvođač, tako se širila publika, pogotovo od pesme „Nemam vremena za to”. Uz novu pesmu stižu potvrde da imam vernu publiku, ali i onu koja tek sada otkriva mene kao izvođača.

Šta crveni ruž koji je vaš zaštitni znak govori o vašem karakteru i stilu?

– Ljubav prema crvenom ružu se rodila u srednjoj školi, jer sam u tom periodu bili istinski opsednuta „pin ap” stilom. Već sam tada crveni ruž poistovećivala sa hrabrim, samouverenim, seksepilnim ženama. Eto, toliko godina je prošlo, a ja i dan danas naglašavam svoje usne crvenim karminom u posebnim prilikama. Mislim da nanošenje crvenog karmina dosta govori o meni kao osobi, jer to toliko mora biti precizno u milimetar, da svakome ko to gleda odmah postaje jasno koliki sam perfekcionista u svemu što radim (smeh). Često se u mom društvu šale da moram da priznam da sigurno imam neku tajnu mašinicu u koju ubacim svoje usne, posle kojih one postaju savršeno pečatirane crvenim karminom (smeh).

Vladimir Bijelić