САРА ЈОВАНОВИЋ Популарност ме је дочекала неспремну

Када је са само 18 година стала на сцену и уздигнуте главе понудила музички израз који превазилази границе ове земље и показала своју искрену жељу за успехом, ретки су они који јој нису поверовали у то да ће бити опасна музичка звезда чије ће песме бројати милионе прегледа на Јутјубу. Од ње се још од учешћа у такмичењу „Први глас Србије“ очекује да увек буде на корак испред осталих, не само по питању песама које ће снимити, него и по визуелном идентитету, који је такође издваја из масе укалупљених певачица. Због тога је она увек нова и борбена у својој жељи да не одустане од музичког, али и животног правца који није естрадни. Таква је била и овога пута. Стиховима нове песме „Без сна”, чији тактови не излазе из главе, донела нам је нову себе, која удише неку нову енергију, а издише сексепил, храброст и став. Још једном је показала   аутентичност, младост и таленат, али овога пута откривајући нам Сару Јо која је у међувремену пронашла себе, свој стил и правац у музици. Сару, каква треба да буде – јединствена и инспиративна!

Шта поручујете новом песмом „Без сна” и шта вас лично држи будном ноћу?

– Песма „Без сна” је препричавање једног емотивног стања кроз које смо мислим сви сигурно прошли, а за које је најбитније да је део прошлости и да се одређене грешке неће понављати. Интересантна ствар у вези са овом песмом јесте да је настала као фузија две матрице између које сам се дуго двоумила. Нисмо знали коју од те две да одаберемо за следећи сингл и један од сарадника ми је предложио да се направи спој те две матрице, отуд и тако различита атмосфера између рефрена и строфа, које су доста агресивне, док је рефрен сањив и нежан. Мислим да никада боље реакције нисам доживела при изласку нове песме. Памтим да је сличан утисак оставио сингл „Немам времена за то”, који је на неки начин био моја прекретница. „Без сна” је дефинитивно сингл који ми је донео најбоље реакције, мислим да је за то доста заслужан и спот око којег смо се потрудили. Пожелели смо да идемо на потпуну контру од онога што су људи од мене навикли. Овога пута лајт мотив је барокни стил, једноставност у изгледу, снимање из једног кадра. Драго ми је да смо успели да реализујемо све што смо замислили и да је крајњи резултат овакав. Препуна сам утисака и задовољна, што ме ових дана држи будном и „без сна”.

„Шта је Сари у глави” док ради на једној новој песми и споту? Колико сте захтевни према сарадницима и себи?

– Доста ствари, чак и оне које не би требале да буду ту (смех). Из године у године се све више трудим да све те ствари не буду само у глави, него и на папиру, без планера више нигде не идем. Организација је јако битна, поготово када је у питању овакав посао који подразумева много људи и много детаља. Мислим да би било најбоље да питате сараднике како је радити са мном, али ако бих морала да будем искрена мислим да јесам доста захтевна. Имала сам срећу да око себе окупим људе који то цене и који воле то што се увек трудим да извучем максимум из свега што радим. Чини ми се да ту енергију преносим и на све њих и да смо пођеднако посвећени свему што радимо. Неизмерно сам срећна због тога. Лепо је окупити сараднике које „ради” оно чиме се и сама бавим. То је јако важно за добар крајњи резултат.

С обзиром на то да сте практично из школске клупе стали на сцену и понудили нешто другачије, колико је естрада утицала на ваше сазревање?

– Шоу као што је „Први глас Србије“ ми је много помогао на почетку музичке каријере, пре свега због гледаности. Иако жанр музике којем се сада бавим није толико комерцијалан, популарност коју сам стекла тада доприноси томе да људи више обрате пажњу на оно што радим. Ту је јако важно да истакнемо да сам на самом почетку имала прилику да искажем доста својих талената и покажем се кроз интересантне сценске наступе. Међутим, такво искуство је добро, колико и  лоше, поготово ако уђеш у све то млад.

Луна у Синђелићима

Публика ће вас гледати у новој сезони серије „Синђелићи”. Каква је Луна коју играте и какво искуство носите са снимања?

– Већ сам имала прилику да се опробам у глумачким водама, али углавном у позоришту. Серија „Синђелићи” је потпуно другачији формат од свега што сам радила prеthodnih неколико година. Требало ми је времена да се навикнем, али је екипа била и те како расположена да ми помогне, тако да је све протекло на најбољи могући начин. Луна је врло интересантна, то је „два у један“ лик. Појављујем се на један начин, али врло брзо постајем доста другачија од онога како се појављујем у серији. Знам да звучи конфузно, али када будете видели те епизоде све ће вам бити јасно.

Када имаш само седамнаест, осамнаест година, певаш туђе песме, још се ниси пронашао као извођач, све ти је ново у шоубизнису, неминовно је да те популарност дочека неспремног. После таквих шоу програма потребно је доста времена да са себе скинеш етикету једног обичног такмичара, талентованог тинејџера, и да постанеш свој и представиш се публици на начин на који желиш да те доживи и прихвати. За то је потребно много рада, труда и стрпљења. Ако истински осећате да је то ваш позив, онда неће бити тешко да прегурате и ту прву фазу.

Колико је са вашим сазревањем у музичком смислу одрасла и ваша публика?

– Када кренете да се бавите овим послом јако млади, и још ако сте учесник неког шоу програма, као што сам била ја, обично су ваши најватренији фанови  деца и тинејџери. Они су свакако природно одрастали током ових година, тако да  моја „прва публика” није више мала и као што сам и сама жељна новитета, како ја сазревам музички, тако ме и они прате. Чини ми се да из године у годину, како сам  сазревала као извођач, тако се ширила публика, поготово од песме „Немам времена за то”. Уз нову песму стижу потврде да имам верну публику, али и ону која тек сада открива мене као извођача.

Шта црвени руж који је ваш заштитни знак говори о вашем карактеру и стилу?

– Љубав према црвеном ружу се родила у средњој школи, јер сам у том периоду били истински опседнута „пин ап” стилом. Већ сам тада црвени руж поистовећивала са храбрим, самоувереним, сексепилним женама. Ето, толико година је прошло, а ја и дан данас наглашавам своје усне црвеним кармином у посебним приликама. Мислим да наношење црвеног кармина доста говори о мени као особи, јер то толико мора бити прецизно у милиметар, да свакоме ко то гледа одмах постаје јасно колики сам перфекциониста у свему што радим (смех). Често се у мом друштву шале да морам да признам да сигурно имам неку тајну машиницу у коју убацим своје усне, после којих оне постају савршено печатиране црвеним кармином (смех).

Владимир Бијелић