Malo ko zna da je OVO ČUVENO TV LICE KUMA DUŠKE VUČINIĆ: "Mnogo mi nedostaje..."

Međutim, ona je i šef službe za odnose sa javnošću i korporativni imidž RTS-a. Voleli je ili ne, definitivno ova nasmejana voditeljka i novinarka nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Na početku razgovora za “Blic magazin” Duška otkriva da li smatra da je “Evrovizija” kruna njene dosadašnje karijere.

- “Evroviziju” izdvajam kao neki poseban segment mog poslovnog života i ne znam da li bih to moglo da bude kruna ali sam od jednog prepoznatljivog televizijskog lica u vreme postojanja Trećeg kanala i po prelasku na RTS, postala izuzetno prepoznatljiv glas. Što je dosta neobično. Prvo je bila neobična moja odluka da više ne radim kao TV voditelj i da se ne slikam. A onda sam napravila neki drugi imidž svojim glasom, pa sada kada ljudi povežu sliku i ton, mnogi se iznenade ko stoji iza tog glasa koji prenosi Eurosong. U međuvremenu je sve postalo viralno, pa i oni koji me ne poznaju iz tog mog perioda pojavljivanja na ekranu, znaju i likom ko je ta žena koja prenosi Evroviziju - priča Vučinić

Objašnjava koliko je njena odluka, da po prelasku sa 3K na RTS više ne bude TV lice, bila njoj teška.

- To jeste velika odluka, pogotovo ljudi koji su u medijima ili sarađuju sa onima koji su ispred ekrana shvataju da je to nešto što je jako primamljivo i teško ga se odričeš iz mnogih razloga. Onda je moja odluka ljudima, pre svega u mom okruženju, a i u tadašnjem menadžmentu RTS-a, bila prosto neverovatna i nekoliko puta sam pitana da li sam sigurna u nju. Pre nego što sam definitivno odlučila, ta odluka se jedno godinu dana u mojoj glavi razvijala. Zasitila sam se jer sam mnogo rano krenula sa “slikanjem”. Prošla sam sve moguće formate televizijske, naslovne strane, sve “tezge”, ne samo ove zemlje nego i regiona. Sa mojom kumom Natašom Milovanović sam najviše radila i nekako smo kao tandem bile prepoznatljive i zaštitna lica silnih kampanja. I onda, u jednom trenutku, kažete sebi da ima još mnogo novih izazova. Tada sam negde više bila zainteresovana da se bavim menadžerskim poslom, da radim i učim neke druge stvari, da ne budem ispred kamere, već iza. Aleksandar Tijanić je čovek koji je imao neki osećaj za ljude, jer je tačno umeo da prepozna ko će biti vrhunsko televizijsko lice i ko je za koji posao. On mi je ponudio da budem šef službe za odnose sa javnošću. Rekla sam okej, ali još neke stvari trebalo je da savladam. Sećam se da mi je rekao da veruje u mene. I ranije sam radila PR poslove, ali ne toliko intenzivno, pogotovo u ovakvoj velikoj medijskoj kući. Sećam se da sam tada dobila priliku da pravim timove za pres, promo, kreativu... To je za mene bio veliki izazov, pogotovo rad u ovoj kući. Sada se slikam po potrebi, kad treba nešto da kažem ispred kuće, ali i kada je Evrovizija u pitanju i meni je to sasvim dovoljno - kaže Vučinićka.

Na pitanje da li sa ove vremenske distance, razmišlja da se vrati na male ekrane, sa nekom autorskom emisijom, Vučinićka kaže:

- Nekim drugim ljudima je tako nešto palo na pamet prvi put prošle a posebno ove godine. Data mi je mogućnost za razmišljanje šta bi moglo da bude. Nisam sigurna da bih to prihvatila. Sigurno bih sada bila potpuno drugačija i ceo taj koncept koji bih sada eventulano prihvatila da radim, bi bio potpuno u mom maniru kakva sam sada. Imam komunikaciju i specifičan način dijaloga pa čak i monologa, ali prosto mislim da mi je dovoljno jednom ili dva puta godišnje da nešto uradim i da to ljudima bude zanimljivo kao i meni i da napravimo lepu interakciju.

Zanimljivo je da ranijih godina Duška nikada nije čitala komentare o sebi. Međutim, sada je drugačija situacija.

- Promenilo se. Sticajem okolnosti ljudi u nekom mom bližnjem i daljem okruženju prosto imaju želju da mi pošalju nešto. Sada su intenzivniji komentari na moje komentare. Prave i video klipove i svašta nešto. Preduhovit i prepametan smo narod. Tako da sam ja onda počela da intenzivnije pratim kakvi su njihovi komentari. Inače, u ovo vreme ozbiljne ostrašćenosti po svim nivoima i od najnebitnije stvari, ljudi naprave polemiku nepristojnu i neprimerenu. Pobogu, nije pitanje života i smrti, “Evrovizija” ili bilo šta slično. Ima mnogo važnijih tema na koje možda možemo da diskutujemo. Nailazim na prečarobne komentare, koji me iskreno dirnu. Koliko neki ljudi imaju osećaj topline prema meni i radosti kada me čuju, ali ima i takvih bolesnih komentara tih preostrašćenih ljudi. Ako se nešto nekome ne dopada, može da okrene program, gleda neki drugi prenos. Sada je hvala Bogu sve dostupno - ističe Duška i dodaje da neke komentare čak i šeruje na svojim društvenim mrežama.

- Da, čak i one koji nisu baš najafirmativniji što se mene tiče, ali su preduhoviti. I kad ima tako duhohovitih ali na kritički odnos prema meni - to je skroz okej. Meni nije u redu nekog vređati - kaže Vučinićka.

Svi naši predstavnici na “Evroviziji” tvrde da su imali odličan odnos sa njom i da su sa njom posle takmičanja ostali u prijateljskim odnosima. Takvo mišljenje ima i ona o svima koji su predstavljali našu zemlju na ovoj prestižnoj muzičkoj manifestaciji.

- Mi živimo u tom periodu takmičenja kao porodica. Tu se razmenjuju i tajne, i lepe i ružne stvari, i ljubavni odnosi... Sve zajedno prolazimo. Ja se bezrezervno dajem tim ljudima i znam da je na njima ogroman teret. Puno radimo zajedno i mogu u pola noći da me okrenu i da računaju na mene u svakom smislu. Ne postoji osoba sa kojom nisam uspostavila neki lep odnos. Sa Lukom, se na dnevnom nivou čujem i kad god dođe u Beograd, pošto živi u Londonu, odmah me pozove telefonom da kaže da je stigao i da se vidimo. U kontaktu sam i sa Konstraktom i sa Marom Šerifović, kao i sa Željkom koji ove godine obeležava dvadeset godina na Evroviziji. Ja sve te ljude iskreno volim i bodrim ih. Mislim da sam lepe odnose stvorila s tim ljudima. Meni, uglavnom, zameraju i kažu da sam nepopravljivi patriota i da uvek najviše navijam za Srbiju. Nije mi se uvek dopalo sve i nije uvek bilo sve po mom nekom možda muzičkom ukusu, ali moje je najbolje. Mi ovde možemo da razmenjujemo mišljenja, ali kad izađemo negde u svet, pred Evropu, za mene su moji predstavnici, moji ljudi, moja zemlja, najbolji na svetu - naglašava Duška.

Mnogi prijatelji Vučinićke i kumovi su rasuti po svetu. Jedna od njih je i njena kuma Nataša Milovanović sa kojom je bila popularni voditeljski tandem na Trećem kanalu...

- Nataša mi mnogo nedostaje. Fizički mi fali. Ona se više ne bavi medijima, preselila se u Pariz, a nekako fali mi njeno prisustvo. Nas dve smo i poslovno i privatno rasle i stasavale zajedno, poznavale se u dušu, putovale zajedno, prošle udaje i razvode. Baš mi ponekad zafali i njeno mišljenje. Nas dve smo potpuno drugačije, ali valjda nas je to toliko i zbližilo. Neke stvari koje ja u životu nisam i ne bih koristila, ona me lepo i suptilno navela da je to baš dobro za mene. Na kraju se ispostavilo da i jeste. Ali srećna sam što je i ona srećna. Inače, većina mojih kumova je rasuta po svetu i zaista mi nedostaju. To su prijateljstva koje čuvam kao najveće blago. Ja sam jedinica i uvek sam jako brižljivo birala i negovala svoje prijateljstva za ceo život i sa većinom tih ljudi se okumila i to je nešto što baš ljubomorno čuvam u svom životu - kaže Vučinićka.

Kao mala maštala je i želela da postane balerina. Jedno vreme je bila i stjuardesa, ali definitivno se otisnula u svet medija. I nije pogrešila. Otkriva i svoju neostvarenu želju.

- Ima jedna za koju sam isključivo ja kriva, a to je što nisam više dece rodila. Imala sam ideju da ću imati troje, četvoro dece. To je tako, prosto kad si jedinica pa imaš potrebu da praviš veliku porodicu i da toj deci omogućiš da sutra imaju sa kim da podele i lepo i ružno. Ali rodio se Aleksa, pa volim da kažem da ih je četvorica pošto je dupli Blizanac. Jedino tako da se utešim što nisam to uradila. Okolnosti pod kojima sam se i tada porađala, je bilo jedno neprijatno vreme, vreme bombardovanja i moje trudnoće. Porađala sam se za vreme bombardovanja kad su nas gađali grafitnim bombama. Sećam se da nije bilo ni struje i baš je bilo neprijatno. Rodila sam, hvala Bogu, živo, zdravo dete i sve je proteklo kako treba, u nenormalnim uslovima naravno, ali okej - priseća se Duška.

Sin Vučinićke Aleksa je ovih dana napunio 25 godina i po struci je pilot.

- To mu je bila želja od njegove pete godine. Ta strast tog dečaka prema toj profesiji je bila toliko izražena da sam ja već u njegovoj 10. godini shvatila da moram da ga podržim u njegovoj nameri, jer on zaista želi da bude pilot. I, zaista sam ga maksimalno podržavala kao i njegov otac. Meni su rekli razni kapetani da je to specifična ljubav. I da to školovanje, koliko god je skupo, se nekako izdrži. To je ulaganje u budućnost svog deteta. Osluškivala sam tog dečaka koji je na kraju uspeo u tome. On još ne leti komercijalne letove i ja očekujem da će se to desiti u narednih nekoliko meseci. Biću u prvom avionu kojim će on upravljati. Imam toliko poverenja u njegovu sposobnost jer je on jedan stabilan lik i to je pokazao u mnogim drugim životnim situacijama i okolnostima - zaključuje Vučinićka.

Prijatelji za Vučinićku tvrde da je vesela osoba i odlična domaćica.

- Veoma volim da kuvam i da eksperimentišem. Retko kad vidim neki recept, pa onda od tog recepta napravim nešto svoje. Volim da provodim vreme sa svojim prijateljima, a putovanja mi uvek “napune baterije”. Sve pare koje imam ću dati na putovanja i na poklone sebi i dragim ljudima. Zaista mnogo i čitam. Volim da odem u kafanu sa prijateljima, volim veselje, te neke zabavne momente. Ovaj život je nekako težak i svakodnevno nas zasipaju nekim čudnim rečenicama i događajima, tako da zaista volim svaki trenutak da provedem u lepom raspoloženju, sa dragim ljudima - iskreno će Vučinićka.

Duška otkriva šta obavezno zapeva u kafani kada izađe sa prijateljima.

- Sada već prijatelji znaju i moj repertoar. Kupila sam svojim drugaricama i daire za takve prilike. Volim da pevam, volim da naručujem pesme. Što se tiče omiljenih pesama, imam ih više. Jedna od onih kada se dočeka jutro je “Mito bekrijo” koju je napisao čika Graja, tata mog najboljeg druga, Vladimira Graića.

Pulsonline.rs/ Dnevnik