Мало ко зна да је ОВО ЧУВЕНО ТВ ЛИЦЕ КУМА ДУШКЕ ВУЧИНИЋ: "Много ми недостаје..."

Међутим, она је и шеф службе за односе са јавношћу и корпоративни имиџ РТС-а. Волели је или не, дефинитивно ова насмејана водитељка и новинарка никога не оставља равнодушним.

На почетку разговора за “Блиц магазин” Душка открива да ли сматра да је “Евровизија” круна њене досадашње каријере.

- “Евровизију” издвајам као неки посебан сегмент мог пословног живота и не знам да ли бих то могло да буде круна али сам од једног препознатљивог телевизијског лица у време постојања Трећег канала и по преласку на РТС, постала изузетно препознатљив глас. Што је доста необично. Прво је била необична моја одлука да више не радим као ТВ водитељ и да се не сликам. А онда сам направила неки други имиџ својим гласом, па сада када људи повежу слику и тон, многи се изненаде ко стоји иза тог гласа који преноси Еуросонг. У међувремену је све постало вирално, па и они који ме не познају из тог мог периода појављивања на екрану, знају и ликом ко је та жена која преноси Евровизију - прича Вучинић

Објашњава колико је њена одлука, да по преласку са 3К на РТС више не буде ТВ лице, била њој тешка.

- То јесте велика одлука, поготово људи који су у медијима или сарађују са онима који су испред екрана схватају да је то нешто што је јако примамљиво и тешко га се одричеш из многих разлога. Онда је моја одлука људима, пре свега у мом окружењу, а и у тадашњем менаџменту РТС-а, била просто невероватна и неколико пута сам питана да ли сам сигурна у њу. Пре него што сам дефинитивно одлучила, та одлука се једно годину дана у мојој глави развијала. Заситила сам се јер сам много рано кренула са “сликањем”. Прошла сам све могуће формате телевизијске, насловне стране, све “тезге”, не само ове земље него и региона. Са мојом кумом Наташом Миловановић сам највише радила и некако смо као тандем биле препознатљиве и заштитна лица силних кампања. И онда, у једном тренутку, кажете себи да има још много нових изазова. Тада сам негде више била заинтересована да се бавим менаџерским послом, да радим и учим неке друге ствари, да не будем испред камере, већ иза. Александар Тијанић је човек који је имао неки осећај за људе, јер је тачно умео да препозна ко ће бити врхунско телевизијско лице и ко је за који посао. Он ми је понудио да будем шеф службе за односе са јавношћу. Рекла сам океј, али још неке ствари требало је да савладам. Сећам се да ми је рекао да верује у мене. И раније сам радила ПР послове, али не толико интензивно, поготово у оваквој великој медијској кући. Сећам се да сам тада добила прилику да правим тимове за прес, промо, креативу... То је за мене био велики изазов, поготово рад у овој кући. Сада се сликам по потреби, кад треба нешто да кажем испред куће, али и када је Евровизија у питању и мени је то сасвим довољно - каже Вучинићка.

На питање да ли са ове временске дистанце, размишља да се врати на мале екране, са неком ауторском емисијом, Вучинићка каже:

- Неким другим људима је тако нешто пало на памет први пут прошле а посебно ове године. Дата ми је могућност за размишљање шта би могло да буде. Нисам сигурна да бих то прихватила. Сигурно бих сада била потпуно другачија и цео тај концепт који бих сада евентулано прихватила да радим, би био потпуно у мом маниру каква сам сада. Имам комуникацију и специфичан начин дијалога па чак и монолога, али просто мислим да ми је довољно једном или два пута годишње да нешто урадим и да то људима буде занимљиво као и мени и да направимо лепу интеракцију.

Занимљиво је да ранијих година Душка никада није читала коментаре о себи. Међутим, сада је другачија ситуација.

- Променило се. Стицајем околности људи у неком мом ближњем и даљем окружењу просто имају жељу да ми пошаљу нешто. Сада су интензивнији коментари на моје коментаре. Праве и видео клипове и свашта нешто. Предуховит и препаметан смо народ. Тако да сам ја онда почела да интензивније пратим какви су њихови коментари. Иначе, у ово време озбиљне острашћености по свим нивоима и од најнебитније ствари, људи направе полемику непристојну и непримерену. Побогу, није питање живота и смрти, “Евровизија” или било шта слично. Има много важнијих тема на које можда можемо да дискутујемо. Наилазим на пречаробне коментаре, који ме искрено дирну. Колико неки људи имају осећај топлине према мени и радости када ме чују, али има и таквих болесних коментара тих преострашћених људи. Ако се нешто некоме не допада, може да окрене програм, гледа неки други пренос. Сада је хвала Богу све доступно - истиче Душка и додаје да неке коментаре чак и шерује на својим друштвеним мрежама.

- Да, чак и оне који нису баш најафирмативнији што се мене тиче, али су предуховити. И кад има тако духоховитих али на критички однос према мени - то је скроз океј. Мени није у реду неког вређати - каже Вучинићка.

Сви наши представници на “Евровизији” тврде да су имали одличан однос са њом и да су са њом после такмичања остали у пријатељским односима. Такво мишљење има и она о свима који су представљали нашу земљу на овој престижној музичкој манифестацији.

- Ми живимо у том периоду такмичења као породица. Ту се размењују и тајне, и лепе и ружне ствари, и љубавни односи... Све заједно пролазимо. Ја се безрезервно дајем тим људима и знам да је на њима огроман терет. Пуно радимо заједно и могу у пола ноћи да ме окрену и да рачунају на мене у сваком смислу. Не постоји особа са којом нисам успоставила неки леп однос. Са Луком, се на дневном нивоу чујем и кад год дође у Београд, пошто живи у Лондону, одмах ме позове телефоном да каже да је стигао и да се видимо. У контакту сам и са Констрактом и са Маром Шерифовић, као и са Жељком који ове године обележава двадесет година на Евровизији. Ја све те људе искрено волим и бодрим их. Мислим да сам лепе односе створила с тим људима. Мени, углавном, замерају и кажу да сам непоправљиви патриота и да увек највише навијам за Србију. Није ми се увек допало све и није увек било све по мом неком можда музичком укусу, али моје је најбоље. Ми овде можемо да размењујемо мишљења, али кад изађемо негде у свет, пред Европу, за мене су моји представници, моји људи, моја земља, најбољи на свету - наглашава Душка.

Многи пријатељи Вучинићке и кумови су расути по свету. Једна од њих је и њена кума Наташа Миловановић са којом је била популарни водитељски тандем на Трећем каналу...

- Наташа ми много недостаје. Физички ми фали. Она се више не бави медијима, преселила се у Париз, а некако фали ми њено присуство. Нас две смо и пословно и приватно расле и стасавале заједно, познавале се у душу, путовале заједно, прошле удаје и разводе. Баш ми понекад зафали и њено мишљење. Нас две смо потпуно другачије, али ваљда нас је то толико и зближило. Неке ствари које ја у животу нисам и не бих користила, она ме лепо и суптилно навела да је то баш добро за мене. На крају се испоставило да и јесте. Али срећна сам што је и она срећна. Иначе, већина мојих кумова је расута по свету и заиста ми недостају. То су пријатељства које чувам као највеће благо. Ја сам јединица и увек сам јако брижљиво бирала и неговала своје пријатељства за цео живот и са већином тих људи се окумила и то је нешто што баш љубоморно чувам у свом животу - каже Вучинићка.

Као мала маштала је и желела да постане балерина. Једно време је била и стјуардеса, али дефинитивно се отиснула у свет медија. И није погрешила. Открива и своју неостварену жељу.

- Има једна за коју сам искључиво ја крива, а то је што нисам више деце родила. Имала сам идеју да ћу имати троје, четворо деце. То је тако, просто кад си јединица па имаш потребу да правиш велику породицу и да тој деци омогућиш да сутра имају са ким да поделе и лепо и ружно. Али родио се Алекса, па волим да кажем да их је четворица пошто је дупли Близанац. Једино тако да се утешим што нисам то урадила. Околности под којима сам се и тада порађала, је било једно непријатно време, време бомбардовања и моје трудноће. Порађала сам се за време бомбардовања кад су нас гађали графитним бомбама. Сећам се да није било ни струје и баш је било непријатно. Родила сам, хвала Богу, живо, здраво дете и све је протекло како треба, у ненормалним условима наравно, али океј - присећа се Душка.

Син Вучинићке Алекса је ових дана напунио 25 година и по струци је пилот.

- То му је била жеља од његове пете године. Та страст тог дечака према тој професији је била толико изражена да сам ја већ у његовој 10. години схватила да морам да га подржим у његовој намери, јер он заиста жели да буде пилот. И, заиста сам га максимално подржавала као и његов отац. Мени су рекли разни капетани да је то специфична љубав. И да то школовање, колико год је скупо, се некако издржи. То је улагање у будућност свог детета. Ослушкивала сам тог дечака који је на крају успео у томе. Он још не лети комерцијалне летове и ја очекујем да ће се то десити у наредних неколико месеци. Бићу у првом авиону којим ће он управљати. Имам толико поверења у његову способност јер је он један стабилан лик и то је показао у многим другим животним ситуацијама и околностима - закључује Вучинићка.

Пријатељи за Вучинићку тврде да је весела особа и одлична домаћица.

- Веома волим да кувам и да експериментишем. Ретко кад видим неки рецепт, па онда од тог рецепта направим нешто своје. Волим да проводим време са својим пријатељима, а путовања ми увек “напуне батерије”. Све паре које имам ћу дати на путовања и на поклоне себи и драгим људима. Заиста много и читам. Волим да одем у кафану са пријатељима, волим весеље, те неке забавне моменте. Овај живот је некако тежак и свакодневно нас засипају неким чудним реченицама и догађајима, тако да заиста волим сваки тренутак да проведем у лепом расположењу, са драгим људима - искрено ће Вучинићка.

Душка открива шта обавезно запева у кафани када изађе са пријатељима.

- Сада већ пријатељи знају и мој репертоар. Купила сам својим другарицама и даире за такве прилике. Волим да певам, волим да наручујем песме. Што се тиче омиљених песама, имам их више. Једна од оних када се дочека јутро је “Мито бекријо” коју је написао чика Граја, тата мог најбољег друга, Владимира Граића.

Pulsonlinе.rs/ Дневник