VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: S.O.S. za naše stare loze
U vremenima koja su iza nas, dogodilo se masovno krčenje i propadanje vinograda lokalnih sorti, od kojih su neke izgubljene zauvek.
Programi, kojima bi se te sorte sačuvale, izdvajanjem onih sa najboljim genetskim potencijalom, pre krčenja nisu postojali. Tražiti sada krivce za to bio bi uzaludan posao, ocenili su u Centru za vinogradarstvo i vinarstvo i okrenuli se spašavanju trajnog gubitka velikog sortnog blaga koje nam je preostalo.
Osnivač Centra za vinogradarstvo i vinarstvo, DOO Niš, je Republika Srbija, a prava i dužnosti za njega obavlja Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Centar obavlja pojedine stručne poslove vezane za lozu i vino i za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Reč je o instituciji osnovanoj 1953. godine kao Institut za vinogradarstvo i vinarstvo „Medijana” sa sedištem u Nišu.
U cilju lakšeg obavljanja stručnih, istraživačkih i naučnih poslova na celoj teritoriji Srbije, Centar ima sedam regionalnih predstavništava: u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Negotinu, Aleksandrovcu, Kruševcu i Nišu, gde mu je i sedište.
Zaslužuje da bude predstavljen jer je, upravo on najzaslužniji za buđenje naše nauke u ovoj oblasti koja je poslednjih decenija gotovo pa ugašena. Pre dve nedelje Centar je u Novom Sadu, pod krovom Matice srpske, posle punih dvadeset godina tihovanja i gašenja, organizovao prvi naučni skup o lozi i vinu. O njemu je bilo reči u prethodnoj kolumni na ovoj stranici.
Posle dvadeset godina, na jednom mestu, konačno, su se okupili struka i nauka iz ove lepe i značajne oblasti. Razgovarali su o uticaju klime na iskorišćavanje genetskog potencijala vinove loze. Nauka je time preuzela odgovornost za sudbinu našeg grožđa i vina, o čemu, već godinama, kako je to primećeno, „vode konobari i ugostitelji”.
U niškom Centru, državnoj stručnoj ustanovi, započeli su program obnove našeg posrnulog vinogradarstva afirmacijom grožđa, odnosno vina autohtonih i regionalnih sorti vinove loze. Dr Darko Jakšić, predsednik Novosadskog naučnog skupa, povezao je to sa težnjom naše zemlje da uđe u Evropsku uniju, koja je najveći proizvođač i izvoznik vina na svetu.
Konkurisati im s replikama vina internacionalnih sorti bilo bi uzaludno. Najbolje je, rekao je, okrenuti se našem blagu, vinima naših autohtonih i novostvorenih sorti. Konstatovano je da ni sve lokalne sorte nisu pođednako važne za proizvodnju grožđa i vina. A ni njihovi vinogradi nisu pođednako ugroženi, odnosno održivi, naročito u novim uslovima izazvanim klimatskim promenama. I zaključio: „Neke lokalne sorte doživljavaju ekspanziju u proizvodnji dok su druge takoreći pred nestajanjem.
Opstaju još samo u starim ili zapuštenim vinogradima na malim parcelama ili mešanim zasadima vinove loze. Iz tih razloga, kao osnov za bilo kakva naučna i stručna istraživanja, donošenje strateških dokumenata i konkretnih aktivnosti na očuvanju, razvoju i valorizaciji lokalnih sorti, neophodno je izvršiti klasifikaciju vinograda sa lokalnim sortama na osnovu njihove ugroženosti, odnosno održivosti."
Predviđanja o podizanju vinograda sa lokalnim sortama narednih godina, o čemu je govorio Mladen Petrović iz Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, nisu ohrabrujući. Korišćenjem "Arma" modelovanja, on je došao do zaključka da površine novopodignutih vinograda u budućnosti neće biti dovoljni da se dobije odgovarajuća samoodrživost u pogledu grožđa, vina i alkoholnih pića od grožđa. U petogodišnjem periodu 2023-2027. godine očekuje se podizanje vinograda, sa svim sortama vinove loze, na površinama od 230 do 300 hektara godišnje. Starim lokalnim vinskim sortama samo po 10 do 60 hektara.
Mladen Petrović je napomenuo da prema podacima Vinogradarskog registra, u Srbiji ima više od 6,5 hiljada hektara vinograda za komercijalnu proizvodnju grožđa i vina. To su nedovoljne površine da bi se obezbedio odgovarajući nivo samoodrživosti. U 2022. godini, nastavio je, ukupna proizvoda vina upisana u Vinogradarski registar Ministarstva poljoprivrede bila je 25 miliona litara.
Od toga je 16,8 miliona od domaćeg grožđa, a 8,2 miliona od uvozne, odnosno isporučene sirovine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupan uvoz vina u prošloj godini iznosio je 22,9 miliona litara. S obzirom na takve okolnosti, zaključio je Petrović, postoji potreba za značajnim podizanjem vinograda, a posebno sa starim lokalnim sortama koji mogu imati ekonomski značaj, a mogu u velikoj meri uticati na razvoj ruralnih krajeva i promociju Srbije.
