VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Buđenje nauke

Njen predsednik, dr Dragan Stanić, i sekretar Odeljenja za prirodne nauke, akademik Rudolf Kastori, bili su domaćini nacionalnog naučnog skupa. Uticaj promene klime na iskorišćenje genetičkog potencijala vinove loze, sa više od stotinu, pretežno mladih učesnika. Otvorila ga je gđa Danijela Mirjanić, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Klimatskim promenama, gotovo dramatičnim, po rečima direktora Instituta za primenu nauke u poljoprivredi dr Radeta Jovanovića možemo se suprotstaviti vlastitim genetskim resursima, sortama nastalim na našem prostoru i novostvorenim u našim institutima. One su naše blago, važno za obnovu posrnulog vinogradarstva.

Očuvanje autohtonih i regionalnih sorti vinove loze je važno za razvoj vinarstva svake zemlje, pa i naše, rekao je Jovanović. Time se čuva i vinska tradicija i promovišu vinogradarska područja u kojima se one gaje. To i nauku stavlja pred velike zadatke, koji traže ozbiljna sredstva ali i vraćanje naučnih skupova.

U zapaženom izlaganju dr Darka Jakšića, predsednik Naučnog odbora skupa, čulo se da je preduslov za očuvanje i promovisanje tradicionalnog vinogradarstva i vinarstva klonska selekcija. Da bi se izdvojio najbolji klon složen je dugogodišnji, ponekad i višedecenijski naučni istraživački rad na poboljšanju osobina neke sorte. Centar za vinogradarstvo i vinarstvo, kao državna stručna ustanova, započeo je renesansu domaćih vina od autohtonih i regionalnih sorti.

Pri tom se imalo na umu da Srbija teži da uđe u Evropsku uniju, koja je najveći proizvođač i izvoznik vina na svetu i u njoj je najveća konkurencija i u kvantitativnom i kvalitativnom smislu. Naša mala i usitnjena proizvodnja ne može se uspešno nositi sa svojim vinskim kopijama internacionalnih sorti, već prepoznatljivim u evropskim i visokorazvijenim vinskim zemljama.

Preostaje nam da unapredimo proizvodnju vina naših autohtonih i regionalnih sorti, kao i loza koje su produkt novijeg vremena naših selekcionera i oplemenjivača. Vinom, kao najboljim proizvodom kojim se promoviše neka zemlja i područje doprineli bi razvoju ruralnih oblasti u kojima se gaji vinova loza, zaključio je dr Davor Jakšić.

Valorizacija lokalnih sorti vinove loze, kao i postizanje prepoznatljivosti vinogradarskih područja po njima, dug je naporan i složen posao. Na zemlji postoji ogroman broj sorti ali zbog opšte globalizacije u proizvodnji grožđa i vina dominira manji broj potrošačima opštepoznatih sortnih vina. Smatra se da u svetu postoji između pet i osam hiljada sorti koje se gaje od 14 do 24 hiljade sinonima. Od tako velikog broja u svetskoj proizvodnji samo 300 do 400 sorti ima komercijalni značaj.

Prema podacima Međunarodne organizacije za lozu i vino (OIV) 13 sorti pokriva više od jedne trećine površina svetskih vinograda, a 33 sorte zauzima 50 posto svetskih površina vinograda. U takvim uslovima, polazne osnove svake vinogradarsko-vinarske zemlje kada su lokalne sorte u pitanju je njihova identifikacija, invertarizacija, očuvanje i razvoj genetičkih resursa tih sorti.

Srbija, kao zemlja sa dugom vinogradarskom i vinarskom tradicijom, karakteriše se različitim terroior uslovima, gde su u okviru vinorodne Srbije definisana tri vinogradarska regiona, 22 vinogradarska rejona i 77 vinogorja (Jakšić i sar. 2015). Ovakvo bogatstvo agroekoloških uslova obezbedili su mogućnost gajenja različitih sorti vinove loze.

Trenutno se u Srbiji gaji 224 sorte sa namenom komercijalne proizvodnje grožđa, odnosno vina. Od tog broja samo 13,8 posto, odnosno 31 vinska sorta su lokalne sorte koje se uobičajeno nazivaju autohtone i regionalne sorte, kaže Jakšić. Zbog nejasnoća oko pojmova autohtone i regionalne, on objašnjava: „Bez ulaženja u pojedina literarna tumačenja naziva za poreklo sorti, kao i zvanični naziv kao odomaćene sorte, sve one, kao stare sorte (koje se duži period gaje u Srbiji) nazivamo lokalnim sortama”.

To su sledeće vinske sorte vinove loze poređane po opadajućem nizu pojedinih površina na kojima se nalaze: grašac, frankovka, prokupac, tamjanika, bela, smederevka, vranac, slankamenka crvena /plovidna,muskat krokan/ mirisavka, tamjanika crna, kreaca, skadarka, kavčina, portugizer, ružica (kevedinka), bagrina, furmint, žilavka, začinak, kratošija, kujunđuša, buvije, medenac beli, sremska zelenika, bakator, lipolist, seduša, ezerjo, slankamenka bela, blatina, bela dinka i bela skadarska.

Uzimajući u obzir da je pojedinačno učešće lokalnih sorti manje od dva posto ukupnih površina, sve navedene lokalne sorte, osam sorti grašac, frankovka, prokupac, tamjanika i smederevka, ubrajaju se u minorne sorte vinove loze. (Nastavlja se.)