ŽIVE U PAUKOVOJ MREŽI I SPREMNE SU DA POJEDU SVE, PA I SVOJE SRODNIKE Naučnici pronašli izuzetno retku vrstu gusenica

Nakon izleganja, sićušni insekti žive skoro ceo svoj život u mreži jednog pauka, jedući sve ranjene ili nedavno preminule insekte koje je njihov domaćin uhvatio.

„Oni će takođe pronaći komadiće suvog mesa od buba zalepljene za mrežu i pojesti to”, rekao je Danijel Rubinov, profesor Katedre za entomologiju na Univerzitetu Havaj Manoa, prenosi USA Today.

Kako je naveo, ovi insekti ne samo da jedu meso već su i kanibali.

„Ako naiđu na drugu, manju gusenicu, rado će je pojesti. Zato nikada ne nalazimo više od jedne gusenice po mreži”, rekao je Rubinov.

Gusenice mesožderke su izuzetno retke i čine manje od 0,13 odsto vrsta moljaca i leptira širom sveta, ali prema rečima istraživača, „sakupljači kostiju” su još ređi.

Rubinov je naveo da istraživači rade na objavljivanju opisa novootkrivene vrste koji će uključivati formalno naučno (latinsko) ime.

Pripada neobičnom rodu koji se zove Hiposmocoma moljci, poznati kao „fensi gusenice” u njihovoj fazi larve.

Kao što rakovi pustinjaci pozajmljuju školjke, „fensi gusenice” prave kuće od peska, komadića biljnog materijala i lišajeva.

Gusenica „sakupljača kostiju” plete svilenu prenosivu futrolu kojom se pokriva, a zatim je pažljivo, metodično ukrašava delovima tela mrtvih insekata.

Dok prelaze kvadratnu stopu paukove mreže gde prave svoj dom, gusenice pokupe delove insekata koje je pauk ostavio nakon što je progutao svoj plen.

Zatim pažljivo mere ove delove tela pre nego što ih utkaju u svoju kolekciju, rotiraju i ispituju svaki komad i ponekad ih žvaću radi podešavanja. Gusenice uvek rade na svojim kućištima, koja nadograđuju tokom rasta.

Naučnici veruju da to rade zato što život u paukovoj mreži nije najbezbednija stvar ako ste ukusna mala gusenica koja živi zajedno sa gladnim paukom.

„To je ludo - pričamo o životu u lavljoj jazbini. Ali to takođe nije loš posao. Ako, recimo, buba pokuša da vas napadne, pauk će je prvi ščepati”, naveo je Rubinov.

Do sada, istraživači nikada nisu pronašli nijednu od ovih gusenica koje su pojedene ili umotane u paukovu mrežu, dodao je on.

Jednom kada gusenice pojedu dovoljno buba da bi bile spremne za metamorfozu, što traje obično nekoliko meseci, one postaju sićušni moljci veličine zrna pirinča, a zatim odlete i pare se.

Ženke moljca odlažu svoja skoro nevidljiva jaja na mestima gde postoji verovatnoća da će se formirati paukova mreža, posebno u trule trupce, šupljine drveća i šupljine u stenama.

„Oni su prolećni moljci i gusenice pronalazimo u februaru”, objasnio je Rubinov i dodao da su oni jedina loza gusenica na Havajima za koju se zna da je evoluirala da živi u paukovoj mreži.

Genetsko testiranje je pokazalo da su se verovatno odvojile od sličnih vrsta gusenica pre više od pet miliona godina, a do sada su pronađene samo u udaljenom području od 13 kvadratnih kilometara na zapadnoj strani ostrva Oahu.

Naučnici brinu da su gusenice na ivici izumiranja baš kao što su otkrivene.

„Sakupili smo ih samo 62 tokom 20 godina. Postoji jedinstveno, a onda postoji superjedinstveno. Ovi momci su superjedinstveni”, zaključio je Rubinov.