VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Mladi božole
Stigao je mladi božole!
Tako glasi kratka vest koja svakog trećeg četvrtka u novembru oglasima prolećnih boja, sumornim prolaznicima najavljuje da je rođen mali vinski Isus. Prvo, mlado ili naprosto novembarsko vino iz tek završene berbe grožđa. Prizvedeno podvrgavanjem grožđa karbonskoj maceraciji i ubrzanoj alkoholnoj i malolaktičnoj fermentaciji, kojom dobijeno vino ima svojstvene arome crvenog voća, a svojom bojom, svežinom i ukusom praznik je za oči i nepce.
Čovek ih voli ili ne voli. No, medijski uspeh je neosporan. Danas se blizu polovine grožđa gamea, sa oko 15.000 hektara u Božoleu, preradi u više od pola miliona hektolitara vina, i prodaje u gotovo 200 zemalja. „Pije se i ispiški do Božića”. Ovom sloganom trebalo bi dodati „i odmah se proda”. Tako, postizanjem velikog komercijalnog uspeha svi nalaze svoj interes: ljubitelji vina novo zadovoljstvo a vinari brzu zaradu.
Primenjujući novu tehnologiju, koju je pre oko 90 godina osmislio prof. Mišel Franzi, u Narbonu, jednom od centara francuske vinarsko-vinogradarske nauke, u Božoleu su od svoje prosečne sorte game, uspeli da sačine vino za kojim se pođednako jagme i znalci i snobovi. Groznica za njim počinje u drugoj polovini novembra, izazvane, osim potrošačkom modom i meritornim uputstvom da se u toj kapljici istinski može uživati najviše dva meseca. Kasnije postaje „tvrda”, gubi svoju izuzetnu svežinu i uopšte svoja ponajbolja svojstva.
Veliko iščekivanje novog vina postojalo je oduvek. Još u drevnom Rimu čekano je s nestrpljenjem svake godine. U gradovima su ga najavljivali dobošari (objavljivači) i nazivali ga „novinom” i „raninom”. Ponekad bi biskup ili lokalni vlastelin, čak i kralj, odložili prodaju u ime njihovih prava prvoprodaje, sve dok ne prodaju sopstveno vino. Tokom vekova smenjivale su se razne odredbe vezane za prodaju novog vina.
Ukazom iz novembra 1951. kojim je određeno da se božole nuvo može brzo staviti u prodaju, predviđa da on bude dostupan kupcima već od 15. novembra. Kasnije će se ova odredba definisati kao „treći četvrtak u novembru”. Takva sloboda rezultat je napora Unije vinogradara i vinara u Božoleu, uz veliku medijsku buku koja se proširila od lionskih barova do barova u Parizu i Evropi, a od 1970. godine i u celom svetu.
Božole nuvo diže se ne samo u rang najviše traženosti u Francuskoj, nego i u prvorazredni eksportni hit. Sve to postiže se primerno smišljenim i provedbenim marketinškim akcijama kakve do tada nisu zabeležene. Povezanost proizvodnje i prodaje besprekorna je, za tim ni malo ne zaostaje ni distribucija sve do „kapilarnog” nivoa. Nekoliko dana pre „trećeg četvrtka”, božole nuvo kreće u sve delove belog sveta.
Predvodnik novog vinskog godišta iz zemlje čiju superiornu gastrokulturu prati epitet „savoir vivre” (znati uživati), uvijen u galsku trobojnicu, kreće na put do najudaljenijih gostionica na planeti. Tih dana u Božole hitaju i turisti iz celog sveta, kao u svojevrsni „vinarski Lurd”, da bi prisustvovali rađanju „malog Isusa”.
Gotovo nepoznat vinorodni kraj u Francuskoj, između Liona i Makona, sa žarkim letima i hladnim zimama, zahvaljujući prihvatanju nove tehnologije, kojom prerađuje svoju prosečnu sortu game, postao je jedan od asova francuskog vinarstva. Mladi božole postaje pravi mit. Do kraja prošlog veka, njegova potrošnja, za nekoliko decenija, narasla je na čitavih 70 miliona boda.
Tako neverovatan uspeh, kažu i sami Francuzi, pre mogu da objasne psiholozi nego enolozi. Po jednim to je „zasluga” novembra, najtužnijeg meseca u godini: hladno, vlažno i vetrovito vreme, odlazak na groblja, doba štrajkova... U te sumorne dane pojavljuje se rumeno, radosno, pomalo drsko vino. Sveže, naglašenih voćnih aroma, lepih laganih kiselina, ukroćenih tanina, bez oprosti... Delikatno i intrigirajuće. Živahno i primamljivo kao i svaki eliksir mladosti.
Odgovor bi se, možda, mogao potražiti i u prodavnicama enoloških sredstava. U njima se nude na desetine aktivatora vrenja, enzima, kvasaca, bistrila, stabilizatora, filtera... koji su u svakodnevnoj upotrebi, bez kojih je današnje vinarstvo, gotovo nezamislivo.
Nisu li mlada vina odgovor vinoljubaca, na tu silnu hemiju za šminkanje vina koja nam se nude.
Podsećam: Ako je istina da svako piće izaziva drugi tip pijanstva, mlado vino inkarnira pijanstvo u čistom stanju, onakvo kakvo se može naći samo u prirodi. Nije slučajno da se prvi „pijanica” čovečanstva, dobri Noje, u literaturi opisan kao stari mudrac, opio mladim vinom. Tačno je da pijanstvo izazvano mladim vinom najnevinije, najzabavnije. Zato što je ono zapravo samo metabolizam grožđa zatvorenog u flašu: vino, mlado, sveže, naivno, bez nadogradnje.