Srbima dao novu Nojevu arku
Moja je mašta izvirala iz nedara narodne, kolektivne svesti o fantastičnom, što se odražavalo kroz najdublju kompaktnost sfere svesti mojih predaka i njihovih predanja.
Bio sam u potpunosti svestan značenja takve fantastike, koja se ne kuje ni u kakvoj alhemičarskoj radionici sedamnaestog veka, a kamoli u medialnoj, pa ni kroz ostale svetske pokrete slične vrste. Ali, u vreme kad je Mediala pronalazila samu sebe, veoma je bilo važno okupljanje svih duhova za koje su san i mašta predstavljali realnost, govorio je neponovljivi i neuhvatljivi Milić od Mačve, umetnik koji je projektovao i izveo tri kule – Dvorce umetnosti: „Radovanovu kulu“ (u Mačvi), „Milićevu stiharu na Palisadu“ (na Zlatiboru) i „Kulu na sedam vetrova” (u Beogradu, na Zvezdari).
Kao što je svaka velika i priznata umetnost samohodna kroz vreme i prostore tako se i Milićeva na tom putu našla pred nama i to u četvrtom dvorcu, Kući kralja Petra Prvog. Otvorena izložba donosi 12 slika i četiri akvarela ovog slikara, a sva dela su iz privatnih kolekcija. O Milićevom delu i životu govorili su istoričar umetnosti Nikola Kusovac i slikar Nenad Stanković kome je Milić bio stric. Neobičan čovek iz Mačve i istovremeno stvaralac u mnogim svetovima ostao je upamćen i po umetnosti kojom je oslikao nacionalnu istoriju, snoviđenja, pretke i potomke, predviđao budućnost, upozoravao na stradanja i nestanak jednog naroda, onog i nebeskog i zemaljskog, kome je i sam pripadao. I slikama i tekstovima, pismima, pesmama, govorima i pojavom, jedinstveni Milić od Mačve dirnuo je mnoge, pa su ga ili voleli i verovali mu, ili ga nisu mogli podneti zbog ratobornih tvrdnji, neuhvatljive istorije Srba i Soraba, nekada i nedovoljno potkovane dokazima i naučnim činjenicama, svojeglavosti i „ludosti“ koju su mu pripisivali.
A on, Milić Stanković – Milić od Mačve, Unuk Pantelijin, Kostur Radovanov, Milić Ledeni, Heliocentrični, rođen je 1934. godine u selu Belotić, u Mačvi, a preminuo u Beogradu 2000. godine. Diplomirao je na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti1959. godine, završio i tri godine Arhitektonskog fakulteta, bio član ULUS-a od 1960. godine i član Udruženja književnika od 1990. godine. Izlagao je po celoj bivšoj Jugoslaviji i svetskim metropolama od Pariza i Brisela do Moskve. Objavio je nekoliko knjiga, pisao je poeziju, beležio je i poeziju svojih prijatelja, družio se sa najviđenijim ljudima Srbije i sveta i stvorio značajan umetnički opus u slikarstvu, poeziji i graditeljstvu. Kao član „Mediale” družio se sa Oljom Ivanjicki, Kostom Bradićem, Leonidom Šejkom, Mirom Glavurtićem, Milovanom Vidakom, Sinišom Vukovićem, Urošem Toškovićem i drugima sa kojima je izmaštavao Vavilonsku kulu u Beogradu i pomerao granice figurativnog slikarstva.
Vreme odmiče, Milić od Mačve nije sa nama 15 godina, a njegovo mesto u istoriji srpskog slikarstva kristališe se i učvršćuje, jer on kao odšelnik, anahoret, pustinjak, obećao je Srbima da će se za dvesta godina vratiti među njih. Zagrmeće opet Milić od Mačve:
- Ja sam onaj Milić, kostur Radovanov, unuk Pantelijin i svih ostalih mačvanskih predaka, patrijarh nad patrijarsima u slikarstvu, rodonačelnik srbijanskih vampira krajputnika, onaj koji povremeno prkosi matematici. Milić Ledeni, Lepobradi, Heliocentrični, avgustovski u avgustu, prolećni i kada nije proleće, prvi vitez od Mačve, vitez šabačke čivije i zvaničnih naših svih većih pokrajina, i tuđih.
Grmi i danas Milić, preko svojih slika, na kojima je Srbima dao novu Nojevu arku, osvetio žrtve pale od zla svekolikog i na kojima je prorekao da od svetlosti Njegoševe hrlimo u tamu nekih drugih zlehudih vremena. I da nas je on na vreme upozorio.
Izložba Milićević radova u Kući kralja Petra Prvog ima dve posvete slikaru odšelniku u razne svetove i nedavno preminulom Borivoju Homenu, čuvenom kolekcionaru i ljubitelju umetnosti. Homen je nesebično pomagao rad Udruženja Umetnost bez granica, organizatora postavke Milićevih radova, i podržavao napore da se naša savremena umetnost predstavi u zemlji i svetu.
S. Spasić – V. Đuričić