U Subotici od večeras do 29. novembra novo izdanje festivala Dezire
„Istor-i-ja“ bio bi slobodan prevod slogana „The History and You“ novog izdanja Međunarodnog/ regionalnog festivala savremenog pozorišta „Dezire“, u organizaciji Pozorišta „Deže Kostolanji“, u Subotici.
Najavljen od 19. do 29. novembra, „Dezire“ ove godine ima veoma bogat program, koji čine predstave, koncerti, razgovori, predavanje, radionice...
Festival će večeras biti otvoren predstavom „Omma“ Jožefa Nađa (Atelje 3 1, Pariz), u kojoj je okupio grupu od osam plesača poreklom iz Malija, Senegala, Obale Slonovače, Burkine Faso, Konga Brazavila i Demokratske Republike Kongo. „Omma“ se vraća na korene plesa, pokret kao suštinu, a svemir kao horizont koja pokušava demonstrirati hipotezu Jožefa Nađa: ples je rođen zajedno s čovečanstvom. Ovaj novi koreografski komad istražuje još nešto bitno - našu sposobnost gledanja onoga što je ispred nas kako bismo mogli bolje viđeti što se nalazi duboko u nama. Starogrčko značenje reči „omma“ tako sjaji novom svetlošću: „oko“, ali i „ono što se vidi ili gleda“, navodi se u programskom katalogu Festivala.
Druga gostujuća predstava biće „Bludni dani kuratog Yonija“ koju je, po romanu Filipa Grujića, dramatizovao Dimitrije Kokanov, a režirala Jovana Tomić u Ujvideki sinhazu.
„Saundtrek za film koji nije snimljen“ je radio-predstava Kralja Čačka i Nine Bajsić, u produkciji Radio teatra iz Zagreba. Njena specifičnost u je u tome što predstavlja muzičko-poetski street movie, kako navode autori. Konkretnije, „Saundtrek za film koji nije snimljen“ se sastoji od poetskih, proznih i muzičkih zapisa nastalih kao dijaloška razmena tokom zime i proleća 2020/21. između zagrebačke pesnikinje, kantautorice i dramaturškinje Nine Bajsić i beogradskog pesnika, kantautora i slikara Nenada Marića (Kralj Čačka).
Pored radio-predstave, publika ovogodišnjeg „Dezirea“ će moći da vidi i jedan „informans“ nazvan „Finalizam: Postgraviti art“ Dragana Živadinova, Dunje Zupančić i Gregora Meseca.
Le Belle Meuniere – La Poetiljue des Signes iz Francuske u Suboticu dolaze da predstave „Vivisekciju kredenca“ Rafaela Kotena, Pjera Menijea, Margerit Borda. U kombinaciji igrača i koreografa, glumca i reditelja, scenografkinje i vizuelne umetnice, stvoren je performans o destrukciji, sa željom da skrše, raskomadaju ono što sputava, da predstave duboku nasilnost i istovremeno olakšanje sadržane u činu oslobađanja od onoga što opterećuje.
Zatim sledi gostovanje Pozorišta „Atrium“ iz Budimpešte, koje će izvesti predstavu „Mrtva trka“ Benedeka Tota, u režiji Matea Kovača. „Promena je najjednostavnija stvar na svetu: ne pomeraš se dok onaj drugi ne dodirne prstom o zid. Vi ste jedan neprekidni pokret. Ovaj neprekidni pokret predstavlja delo Benedeka Tota, u kojem mladi likovi jednim velikim zaletom uranjaju u dubine iz kojih mogu da iskobeljaju samo ako jedni druge potisnu. Kakve priče i sudbine se kriju iza jedne medalje? Koga zaklanjaju dok ponosno stoje na pobedničkom postolju? Ko su naša deca? Ovi mladi nas neodoljivo uvlače u priču. Zajedno tonemo u tišinu, u ravnodušnost, dok oni pevuše Stayin’ Alive iz Madagaskara.“, navodi se u programskoj knjižici.
- Mila se rodila u Švajcarskoj, dobro se integrisala i započela uspešnu karijeru. Činilo se da je zaboravila svoje detinjstvo. Jednog dana dobija pošiljku koja joj okreće život naglavačke. Uskoro započinje putovanje koje se pretvara u potragu kroz Balkan. Mila se pita šta joj je učinilo život takvim kakvim je i šta joj je u životu zaista važno – siže je predstave „Dvostruki život“ Daniele Janjić, u režiji Majke Leks, koja na „Dezire“ dolazi iz Berna (Švajcarska), ali kao koprodukcija tamošnjeg Teatra „Šlahthaus“, ciriškog „Vinkelvize“, „Kendra multimedia“ iz Prištine i „Deže Kostolanji“ iz Subotice. Predstava je nastala kao deo projekta „Albanci, Mađari, Srbi, Švajcarci i neki drugi sitni detalji ILI: Gde je dom?“, koji finansira „Pro Helvecija“.
Narodno pozorište Bitolj izvešće predstavu „History of Motherfuckers“ Andraša Urbana, po motivima tragedije „Koriolan“ Vilijama Šekspira. Dramaturškinja Vedrana Božinović koja je sa Urbanom i Irenom Popović Dragović takoreći prekomponovala Šekspira, kaže: „Koriolan je priča o demokratiji i državi. O rođenju države koja koristi zakon kako bi stavila pojedinca izvan zakona. Tragedija Koriolana je i tragedija čoveka, ali i tragedija celog društva, tragedija naroda. Kojeg ujedinjuje samo i uvek postojanje izvanjskog neprijatelja. I ništa drugo.“
Akademsko pozorište „Promena“ iz Novog Sada, iznenađenje nedavno završenog Festivala bez prevoda u Užicu, izvešće nagrađivanu predstavu „Tri zime“ Tene Štivičić, u režiji Jasne Đuričić. Iako nastala kao diplomski rad studenata glume u klasi profesorke koja je predstavu i režirala, „Tri zime“ očigledno ima već potvrđene kvalitete.
„Sedam strahova“ Selvedina Avdića, u režiji Selme Spahić, predstava je Bosanskog narodnog pozorišta Zenica. Besim, glavni junak predstave, gubi osećaj za vlastitu stvarnost koja se polako raspada, otkrivajući neku novu, koju nastanjuju druga bića i u kojoj vreme i prostor imaju vlastitu logiku. Stvarnost u kojoj je sve moguće. Svet Selvedina Avdića, između ostalog, kritičari opisuju kao svet koji sledi sopstvenu košmarnu logiku života u posleratnoj Bosni.
U završnici predstojećeg Festivala savremenog pozorišta „Dezire“ u Subotici, nastupiće Pozorišta „Grupa“ i „Triko cirkus“ iz Zagreba, sa predstavom „Mistero bufo“ Darija Foa, u režiji Lija Delonga. „Mistero bufo“ krikom poziva da stanemo na daske i damo inteligentni komični oblik opštem besu „malog čoveka“. Dok naše postojanje na ovom planetu izdiše, političko-industrijsko-vojna oligarhija nastavlja bacati dimne zastave ne bi li masama odvukla pažnju. No, dižu se glasovi, a glas Daria Foa kao i uvek oštar je poput britve. Kroz njegov karneval možemo iznova definisati status kvo, pojam poretka, žrtve, definiciju glumca, te od čega je sazdana publika, kaže se u najavi.
Pred sam kraj, u nedelju, 28. novembra, na programu je, ispostaviće se, poslednja predstava koju je režirao Igor Vuk Torbica, „Strah – jedna topla ljudska priča“ Narodnog pozorišta iz Pirota. Autorski projekat Igora Vuka Torbice, inspirisan dramskim tekstovima Franca Ksavera Kreca, jedna je od najneobičnijih i najvrednijih predstava viđenih poslednjih godina.
Od koncerata na koje je navikla, publika „Dezirea“ će moći ono čega zbog korone dugo nije bilo, uživo da sluša „Širom“, slovenački akustični avant-folk eksperimentalni sastav, improvizacijski muzički performans dua Fil Minton – Silard Mezei i „mali omladinski orkestar Etne“ sa Sicilije, nazvan „Jakaranda“. Ovaj orkestar dolazi u Suboticu u okviru projekta „Tremolo“ koji podržava program „Kreativna Evropa“.
- Mi smo se u ovoj našoj predstavi Pirotskog pozorišta, kroz delove Kroetzovih tekstova hteli osvrnuti na naš današnji trenutak, na naše sada i ovde. Ipak, ne kroz puko uprizorenje samih Krecovih tekstova, nego uzimajući njihove delove i stvarajuči sasvim novu celinu. Sudarili smo njegov materijal sa premislima magičnog realizma, nastojali smo predstavu odvesti u nešto što bi predstavljalo pre svega GROTESKU, koja ume da nasmeje ali na posletku ipak vodi u neugodu. Jednako smo tako pokušali pre svega da svemu tome damo obrise neke vrste društvene alegorije o strahu i našoj gradanskoj nepomičnosti u situaciji u kojoj smo se svi nekako našli, u koju smo nekako skliznuli – rekao je prošle godine tragično preminuli Igor Vuk Torbica.
I tri predstave za finale ovogodišnjeg „Dezirea“: „Kretanje“ Dimitrija Kokanova, u režiji Jovane Tomić (Bitef teatar), „Mefisto“ Andraša Urbana, po romanu Klausa Mana (Kulturna brigada/ Atrijum, Budimpešta), „Amber“ Adrijena Hoda (Hodvorks, Budimpešta).
I. Burić