TRAGOM IDEJE DA SNP ORGANIZUJE PRVI NAŠ POZORIŠNI ŠOUKEJS Teatropolis kao izlog za svet

Na njemu bi tokom pet dana, od 20. do 24. novembra bile izvedene predstave: Magbet u režiji Nikite Milivojevića; Skupljači perja Dejana Projkovskog; Ko je ubio Dženis Džoplin? Sonje Petrović; Duh koji hoda (Prometejev put) Aleksandra Popovskog; Tartif Igora Vuka Torbice; Jevanđelje po F. M. Dostojevskom Jerneja Lorencija; Iskupljenje Veljka Mićunovića; Svet mogućnosti Harisa Pašovića; Balkanska lepotica Andraša Urbana i Na Drini ćuprija Kokana Mladenovića.

–Srpsko narodno pozorište je naš najstariji profesionalni teatar koji je dokazivao i dokazuje svoju umetničku vrednost u svakom trenutku svog dugog postojanja. Upravo zbog toga, SNP je, u svakom smislu, pravo mesto da se jedna ovakva ideja pokrene  –pojašnjava prvakinja Drame i aktuelna v.d. direktorka ove organizacione jedinice SNP-a Sonja Damjanović. – Naše trajanje u vremenu, kvalitet našeg ansambla i eminentni gostujući umetnici evropskog renomea, kao i predstave koje ćemo ovde gledati sigurno su odličan početak novog pozorišnog razumevanja i novog, savremenijeg, pristupa teatru.

Po njenim rečima, uz tradicionalnu pozorišnu publiku, deo Teatropolisa očekujemo i pozorišne umetnike iz raznih delova sveta, pozorišne kritičare, studente glume i drugih srodnih zanimanja... Dakle, standardni teatarski „konzumenti“, ali i svi oni koji od jednog ovakvog okupljanja mogu imati profesionalne koristi. Govoreći o očekivanjima od već prvog šoukejsa, Sonja Damjanović kaže da su ona velika, ali realna: 

– Suština je, naravno, u specifičnoj pozorišnoj umreženosti – drugim rečima, u stalnom kontaktu i stalnoj razmeni. Ako pozorišta čiji su predstavnici prisutni na našem Teatropolisu ostanu u stalnom, svakodnevnom, međusobnom kontaktu, onda će ta fizička udaljenost na kojima se odvijaju njihove predstave – a vrlo je važno da pozorište ne izgubi svoju fizičku prisutnost pred gledaocima – biti elegantno prevladana. Na taj način će svaka nova pozorišna tendencija, svaka nova estetika, pozorišni pravac ili tehnološko rešenje odmah biti dostupno i poznato svim delovima pozorišne mreže i moći će biti, skoro istovremeno, primenjeno i ovde u Novom Sadu kao i u nekom drugom pozorištu koje je hiljadu kilometara udaljeno od našeg grada. Ta stalna međusobna edukacija među pozorišnim delatnicima sa različitih meridijana omogućiće i lokalnim gledaocima da više ne čekaju mesecima, pa i godinama, nešto što je neko smislio daleko od njih. Jer će im sve biti tu. U njihovom teatru. Istog dana.

Govoreći o tome zašto su do sada, objektivno posmatrano, naši dramski ansambli retko ili nedovoljno bili prisutni u Evropi i svetu - ako ne računam Ujvideki sinhaz, s tim da su njihovi međunarodni uspesi uglavnom vezani za mađarsko govorno područje - Sonja Damjanović ukazuje na to da je „problem, kao i uvek, u komunikaciji i dostupnosti informacija”. 

– Pristup u kojem se stalno razmenjuju ideje i dostignuća će, naravno, i standardnu pozorišnu saradnju kroz gostovanja i koprodukcione projekte dići na mnogo viši nivo – jer će „baza dobro obaveštenih umetnika“ biti mnogo šira, a samim tim će se povećati i mogućnost njihove razmene i učešća u projektima van njihove pozorišne kuće. Taj princip stalne razmene i međusobne edukacije će, sem na predstave, biti primenjen na druge aktivnosti u pozorištu i oko pozorišta: na pozorišnu kritiku, na digitalizaciju, na razvoj publike...

U svakom slučaju, suština ideje Teatropolisa upravo je u tome da ojača internacionalnu komunikaciju, saradnju i umetničku razmenu, ne samo u regionu, nego i čitavom teatarskom svetu, i da bude mesto susreta najeminentnijih pozorišnih umetnika i centar za razvoj savremene pozorišne umetnosti. 

– Upravo stoga važan deo Showcase-a predstavlja i osnivačka skupština Svetske pozorišne mreže (World Theatre Network) koja će ujediniti vodeća pozorišta širom sveta i omogućiti im razmenu iskustava, produkcija i razvoj savremenog pozorišnog izraza – navodi Sonja Damjanović. – Širenje naše pozorišne mreže je imperativ i najvažniji deo definicije ovog projekta – a gde i u kojoj formi će ova priča biti nastavljena, odlučiće umetnici i pozorišta koji dolaze na SNP Teatropolis Showcase. Zapravo, suština našeg angažmana u Teatropolisu je u prepoznavanju veličine ove „kulturne investicije“. Jer to je investicija u budućnost i ogromna prilika da se Novi Sad, Vojvodina i Srbija upišu na pozorišnu i kulturnu kartu sveta kao toponimi prvog reda i kao neizbežna čvorišta i raskrsnice kroz koje prolaze i iz kojih polaze najznačajniji putevi evropskog i svetskog teatra.

M. Stajić