У СНП-У СВЕТСКА ПРЕМИЈЕРА КОМАДА НАЦИОНАЛНЕ ОПЕРЕ ИЗ АТИНЕ „Златно доба” 21. века и будућности

Ово је друго учешће Ригоса на БФИ, који је у сусрету са новинарима подсетио да је први пут учествовао пре 22 године, на првом издању фестивала, када је био на челу државног театра Северне Грчке из Солуна, који је тада извео представу “Зимско путовање”.  Поменуо је да се често сећа тог гостовања с великим задовољством, али да је још веће вратити се после толико година са светском премијером на БФИ.  Ово дело је настало као копродукција Балета грчке Националне опере и БФИ, а његову реализацију је помогла фондација “Ставрос Миакос”. 

- “Златно доба” је комад који припада по свему 21. веку, и односи се на то како ја замишљам физички театар, или игру 21. века.  Све почиње као забава, из које се рађа заправо један нови свет. То може бити наш свет, који не видимо, или свет који припада будућности, односно сутрашњици. У сваком случају, дело анализира везе између људи, анализира и политичку ситуацију, и, на неки начин, чини да се вратим и подсетим своје уметничке прошлости. Подсећам се кроз овај комад својих великих представа, својих продукција, било да су у опери, игри, балету, и правим једну врсту синтезе, једног сасвим новог хибрида - објашњава Константинос Ригос. 

Музику је у највећем делу комада написао грчки композитор млађе генерације Тодорис Реглис, подсетио је Ригос, и додао да он често пише музику за филм, али и различите телевизијске серије у земљи и иностранству. 

- У овој представи користио је различите арије из опера, познате рок песме, али и грчку музику, од рембетика, до најновијих комада које можда познајемо и које изводе познати грчки поп и народни певачи, тако да ћете препознати неке од песама које су познати грчки певачи поклонили за ову представу - наводи Ригос. - Сценографију потписујем ја, али у самом дизајну једне скулптуре коју ћете видети на сцени, помогао ми је познати грчки скулптор Петрос Тулудис.  То је златна фигура која виси, има огромне димензије, три пута пет метара, изнад играча је, изгледа као птица која пада, и много тога симболизује кроз представу.

Представа је, по речима Ригоса, веома савремена, користе се камере и мобилни телефони, али са сцене, тако да ће играчи снимати публику у једном тренутку. И текст се користи на један веома посебан начин.

- Када се отвори завеса, видећете потпуно златну сцену, што указује на почетак златног доба. Ту је један велики екран, који покрива читаву сцену, и он је нешто као екран нашег телефона, који је у овом нашем времену постао практично храм нашег живота, вера којој се обраћамо  у сваком тренутку дана. Представа може деловати веома хаотично, али то потиче из мог дубоког веровања да из тог хаоса заправо све настаје, и да, без обзира што подржава ту врсту хаоса и идеју забаве, врло добро открива танане везе између људи из којих све почиње. Представа је подељена у три дела. Само тај први део је у виду забаве, затим иде нешто што је, да кажем, ново веровање, и трећи део се односи на будућност, ма каква она била - указује Ригос. 

Сам наслов је испланиран прошле године, и како помиње Ригос, тада нису знали да ће им га Трамп “украсти” у неким својим обраћањима, односно да ће се то златно доба више завртети у политици, него у уметности . За њега лично, златно доба је једна жеља, и једна иронија, у исто време. 

- То је једна врста критике друштва у којем живимо, на ситуације које проживљавамо, и све оно у шта ми данас верујемо, или не верујемо. То је један манифест  - напомиње Ригос.

Иначе, светска премијера ове представе уприличена је у Новом Саду, јер у Београду, како је речено, нема сцене која би технички задовољила, не због броја играча, има их 13 у овој представи, већ због огромног екрана, који се диже и спушта, и сценографије уопште. 

О Балету грчке Националне опере, трупи од педесет играча, коју води већ седам година, Константинос Ригос каже да је покушао да је развија у неколико праваца: да очува класичан репертоар, да доведе у Атину велике и важне кореографе, попут Охада Нахарина, или Јохана Ингера, а да је  трећи део те његове мисије да развија дијалог са новим уметницима који су непознати публици. Све време уједно покушава и да оснажи експеримент изласка трупе са сцене, односно извођење представа у музејима, неким другим неочекиваним просторима, на станицама, на улици. Део тог квалитета који ће се видети  вечерас у овој представи, произашао је из ових експеримената да изађу из зоне комфора, и сиђу међу публику. ` 

Уз ово гостовање представе, Београдски фестивал игре најављује и пројекцију докуметарног филма о 20 година БФИ, вечерас у 18 часова у биоскопу Културног центра Новог Сада. Филм редитељке Доре Јунг, који је имао недавно премијеру на фестивалу у Њујорку, “документује јединствен развој и настанак једног од најважнијих фестивала уметничке игре у свету”.  У филму говоре: Михаил Баришњиков, Јиржи Килијан, Димитрис Папајоану, Акрам Кан, Охад Нахарин, Изабела Роселини, Рашид Урамдан, Едуардо Виларо, и други. 

Н. Пејчић