Predstava "Ludi kamen" premijerno izvedena u Zrenjaninu

„Zašto Čehov? Zato što je najveći“, objašnjavao je reditelj pred premijeru, „zato što je tako duboko, bespoštedno, tako brutalno iskreno sve što je napisao - napisao ne bi li nas suočio sa našim banalnostima, sa našom prazninom, načinom na koji živimo, načinom na koji traćimo svoj život. Ne bi li nam pomogao da podnesemo zapravo ono što je život oduvek i bio, jer bez obzira na pojavnosti i na spoljašne ukrase, u ljudskoj duši je uvek ta napetost i taj problem koji ima svako od nas, kako da prevaziđe, da podnese samoću, otuđenost, usamljenost, banalnost, trivijalnost i tamne strane svoje prirode“.

- U ove dve jednočinke koje su naizgled vrlo vesele i u pozorišnom smislu klasični vodvilji, to i te kako postoji i probija, a ja sam pokušao da izoštrim tu mračnu stranu ljudske prirode, čak i u tako oveštalim, stereotipnim situacijama kao što su prosidbe ili zaljubljivanja i do kiča dovedeni rituali između muškarca i žene – napominje Milenković koji je 2006. u ovom teatru režirao Čehovljev „Višnjik”. - Mislim da je Čehov najbolji mogući autor za ovakvo repertoarsko gradsko pozorište, da nas sačuva od banalnog, vulgarnog humora i osuđenosti da bude smešno, ne bi li na blagajni bilo uspešno.

„Ludi kamen” je naslov koji je Milenković dao ovoj predstavi, objedinjujući pomenute Čehovljeve jednočinke, jer, kako kaže, u obe je u pitanju brak ili nekakva potencijalna bračna situacija. „Zajednička tema braka kao željenog cilja ili braka kao opasnosti od koje bežimo i koji poričemo, zapravo to objedinjuje, pa je „Ludi kamen” dobar idiom, izraz koji imamo u našem jeziku, za nešto što u sebi sadrži ironiju. A ironija je, po mom osećanju, Čehovljeva glavna karakteristika“, ukazuje Milenković.

- Kao veliki pisac, Čehov je u sprovođenju komičkog žanra u svojim delima i u ovim jednočinkama, zapravo objedinio sve vrste i sve dramaturške mehanizme komedija. Karakteri u predstavi su vrlo komični. Njihova unutrašnja izobličenja u stvari su smešna, ali hipertrofiranost njihovih određenih osobina ne dovodi do nakaznosti, jer Čehov nije pisac groteski. Sve ono što vidimo u likovima u predstavi, još uvek ima ljudsku verodostojnost, i po karaktereu su oni smešni ljudi. Ali nisu samo karakteri, već su i same situacije komične – podseća reditelj.

Uloge tumače Nataša Ilin, Ljubiša Milišić, Mirko Pantelić, Sanja Radišić, Jovan Torački i Zvonko Gojković. Scenografkinja je Vladislava Munić Kanington, kostimografkinja Erika Janovič, a izbor muzike je načinio reditelj.

        N. Pejčić