Pozorište mladih mora da napusti Sokolski dom
„Ovim putem Vas obaveštavamo da je potrebno da se Pozorište mladih najkasnije do 29. februara iseli iz prostora koji je bio predmet zakupa i da do navedenog datuma predmetni poslovni prostor, slobodan od svih lica i stvari i sa plaćenim svim troškovima korišćenja, predate Sokolskom društvu ’Vojvodina’.
U suprotnom, protiv Pozorišta mladih će pred nadležnim sudom biti pokrenut postupak radi iseljenja”, stoji u pismenu koje su na samom isteku minule godine na adresu najstarijeg lutkarskog teatra na Balkanu uputili punomoćnici Sokolskog društva.
– Nažalost, već neko vreme smo slutili da će doći dan da dobijemo ovakvo rešenje o iseljenju iz naše kuće – komentariše za „Dnevnik” „novogodišnju čestitku” direktor Pozorišta mladih Mihajlo Nestorović. – Naime, od kako sam pre osam meseci došao na čelo ovog pozorišta, neprestano sam podsećao na činjenicu da 99 posto Novosađana ne zna da mi zapravo nemamo svoju zgradu već da smo podstanari u Sokolskom domu, koje je odlukom suda od kraja 2017. u vlasništvu Sokolskog društva „Vojvodina”. Ipak, bio sam zatečen da sa deložacijom može da se suoči jedini teatar na srpskom jeziku čiji je osnivač grad Novi Sad, koji će sledeće godine biti Evropska prestonica kulture.
Da paradoks bude veći, Pozorište mladih je 1932. godine osnovano kao Lutkarsko pozorište pri Sokolskom društvu. A nastalo je iz Sokolske sekcije lutkara, formirane pre ravno devet decenija, uz veliku podršku ondašnjih starešina Društva, dr Vladimira Belajčića i dr Ignjata Pavlasa. Ispada tako da Sokoli na ulicu izbacuju vlastito čedo!? Naravno, u pozadini svega je zakup, odnosno, kako je objasnio Nestorović, stav grada Novog Sada da ne prihvati povećanje kirije od oko 50 procenata, na kojem je insistiralo Sokolsko društvo „Vojvodina”, kao vlasnik zgrade.
– U trenutku kada čovek pomisli da bi kultura mogla da se malko izdigne iz mulja u kojem je decenijama i kada vidite da se negde nazire malko svetlosti, dobijete šamar. Ali nije nam od koristi da kukamo i plačemo, već moramo da se borimo za svoj krov nad glavom. I optimista sam, ne bez razloga. Čim sam dobio obaveštenje od pravnih zastupnika Sokolskog društva, o tome sam obavestio gradske vlasti. Iako su bili zatečeni, dobio sam uveravanja da se u ovoj godini mora pronaći trajno rešenje problema s kojim se teatar suočava – navodi Nestorović.
Jedna opcija je da grad od Sokolskog društva kupi deo zgrade koji danas koristi pozorište. Ili da se postigne dogovor o njegovom ustupanju na korišćenje na, recimo, 99 godina. Jer, postojeći model zakupa očigledno ne funkcioniše, ne samo zbog aktuelne situacije, već i zbog činjenice da, s obzirom na to da nije vlasnik, teatar praktično nijedan ekser ne može da ukuca bez saglasnosti Sokola, a kamoli da uđe u nekakvu ozbiljniju, a neophodnu rekonstrukciju dveju pozorišnih sala. Treća solucija je da se na području gradu pronađe neki drugi objekat koji bi mogao da se adaptira i u njega useli Pozorište mladih, a poslednja mogućnost - i objektivno najmanje realna - jeste da se u doglednoj budućnosti izgradi potpuno nova zgrada.
U obaveštenju, koje je prosleđeno Pozorištu mladih, ističe se da je 20. decembra 2019. Skupština Sokolskog društva „Vojvodina” donela odluku da se „u skladu sa pozitivnim propisima preduzmu sve potrebne radnje za zaštitu interesa i imovine” Društva. Na tom fonu je i odluka da Sokoli nisu saglasni da Pozorište mladih ostane i nakon 31. decembra u zakupu pod uslovima predviđenim Ugovorom, sklopljenim 16. avgusta prošle godine. „Kako je po Ugovoru od 16. 8. 2019. trajanje zakupa ugovoreno do 31. 12. 2019, a nije zaključen aneks kojim bi se trajanje zakupa produžilo, nakon 31. decembra 2019. Pozorište mladih će se bez pravnog osnova nalaziti u posedu poslovnog prostora koji je predmet Ugovora”, objašnjenje je punomoćnika Sokolskog društva „Vojvodina”.
– Deo zgrade Sokolskog doma koji koristimo nije više baš uslovan, trebalo bi dosta da se u njega uloži, ali to ne bi bio problem - samo da je naš. U svakom slučaju, iseljenje, pa i preseljenje, bilo bi za nas veliki stres. Ne kaže se yabe - ko se seli, taj se ne veseli. Nije lako preseliti nešto što se gradi 90 godina. Pogotovo u ovom trenutku kada, uprkos činjenici da smo podstanari, da nemamo svoju tablu na zgradi i da trpimo kritike zbog stanja stepeništa i toaleta - iako zbog podstanarskog statusa tu ništa ne možemo - nikada nije bila veća posećenost. Na Dečjoj sceni je popunjenost naših predstava 100 posto, a na Večernjoj sceni, koja je dugo bila vrlo problematična, popunjenost je između 70 i 80 posto. I sada kada nam najviše posetilaca dolazi u pozorište – mi moramo da idemo.
M. Stajić