Позориште младих мора да напусти Соколски дом
„Овим путем Вас обавештавамо да је потребно да се Позориште младих најкасније до 29. фебруара исели из простора који је био предмет закупа и да до наведеног датума предметни пословни простор, слободан од свих лица и ствари и са плаћеним свим трошковима коришћења, предате Соколском друштву ’Војводина’.
У супротном, против Позоришта младих ће пред надлежним судом бити покренут поступак ради исељења”, стоји у писмену које су на самом истеку минуле године на адресу најстаријег луткарског театра на Балкану упутили пуномоћници Соколског друштва.
– Нажалост, већ неко време смо слутили да ће доћи дан да добијемо овакво решење о исељењу из наше куће – коментарише за „Дневник” „новогодишњу честитку” директор Позоришта младих Михајло Несторовић. – Наиме, од како сам пре осам месеци дошао на чело овог позоришта, непрестано сам подсећао на чињеницу да 99 посто Новосађана не зна да ми заправо немамо своју зграду већ да смо подстанари у Соколском дому, које је одлуком суда од краја 2017. у власништву Соколског друштва „Војводина”. Ипак, био сам затечен да са деложацијом може да се суочи једини театар на српском језику чији је оснивач град Нови Сад, који ће следеће године бити Европска престоница културе.
Да парадокс буде већи, Позориште младих је 1932. године основано као Луткарско позориште при Соколском друштву. А настало је из Соколске секције луткара, формиране пре равно девет деценија, уз велику подршку ондашњих старешина Друштва, др Владимира Белајчића и др Игњата Павласа. Испада тако да Соколи на улицу избацују властито чедо!? Наравно, у позадини свега је закуп, односно, како је објаснио Несторовић, став града Новог Сада да не прихвати повећање кирије од око 50 процената, на којем је инсистирало Соколско друштво „Војводина”, као власник зграде.
– У тренутку када човек помисли да би култура могла да се малко издигне из муља у којем је деценијама и када видите да се негде назире малко светлости, добијете шамар. Али није нам од користи да кукамо и плачемо, већ морамо да се боримо за свој кров над главом. И оптимиста сам, не без разлога. Чим сам добио обавештење од правних заступника Соколског друштва, о томе сам обавестио градске власти. Иако су били затечени, добио сам уверавања да се у овој години мора пронаћи трајно решење проблема с којим се театар суочава – наводи Несторовић.
Једна опција је да град од Соколског друштва купи део зграде који данас користи позориште. Или да се постигне договор о његовом уступању на коришћење на, рецимо, 99 година. Јер, постојећи модел закупа очигледно не функционише, не само због актуелне ситуације, већ и због чињенице да, с обзиром на то да није власник, театар практично ниједан ексер не може да укуца без сагласности Сокола, а камоли да уђе у некакву озбиљнију, а неопходну реконструкцију двеју позоришних сала. Трећа солуција је да се на подручју граду пронађе неки други објекат који би могао да се адаптира и у њега усели Позориште младих, а последња могућност - и објективно најмање реална - јесте да се у догледној будућности изгради потпуно нова зграда.
У обавештењу, које је прослеђено Позоришту младих, истиче се да је 20. децембра 2019. Скупштина Соколског друштва „Војводина” донела одлуку да се „у складу са позитивним прописима предузму све потребне радње за заштиту интереса и имовине” Друштва. На том фону је и одлука да Соколи нису сагласни да Позориште младих остане и након 31. децембра у закупу под условима предвиђеним Уговором, склопљеним 16. августа прошле године. „Како је по Уговору од 16. 8. 2019. трајање закупа уговорено до 31. 12. 2019, а није закључен анекс којим би се трајање закупа продужило, након 31. децембра 2019. Позориште младих ће се без правног основа налазити у поседу пословног простора који је предмет Уговора”, објашњење је пуномоћника Соколског друштва „Војводина”.
– Део зграде Соколског дома који користимо није више баш услован, требало би доста да се у њега уложи, али то не би био проблем - само да је наш. У сваком случају, исељење, па и пресељење, било би за нас велики стрес. Не каже се yabе - ко се сели, тај се не весели. Није лако преселити нешто што се гради 90 година. Поготово у овом тренутку када, упркос чињеници да смо подстанари, да немамо своју таблу на згради и да трпимо критике због стања степеништа и тоалета - иако због подстанарског статуса ту ништа не можемо - никада није била већа посећеност. На Дечјој сцени је попуњеност наших представа 100 посто, а на Вечерњој сцени, која је дуго била врло проблематична, попуњеност је између 70 и 80 посто. И сада када нам највише посетилаца долази у позориште – ми морамо да идемо.
М. Стајић