Odjeci upravo završenog Pozorja: Igre se nastavljaju
NOVI SAD: Festivalsko izdanje Sterijinog pozorja, 63. po redu, završeno je u nedelju, svojevrsnim apsolutnim trijumfom reditelja Kokana Mladenovića (predstava “Jami distrikt”), po mnogima nepravedno oštećenog prošlogodišnjim nedodeljivanjem nagrada za predstavu “Na Drini ćuprija”).
Ovaj put, nema prevelike frke, halabuke, ali bilo je polemičkih tonova, kao i uvek, oko selekcije, koju je ovaj put radio prof. dr Boško Milin, ukazujući na potrebu da se, u nekoj vrsti sklada sa izvornim principima Sterijinog pozorja, nekada jugoslovenskog, afirmišu savremeni dramski potencijali Srbije.
Ove godine kao prvu nagradu dodeljujemo Specijalnu nagradu za dramaturgiju (Maticu Starini za rad na predstavi “Carstvo nebesko” Bitef teatra i Narodnog pozorišta Beograd - prim. nov.). Ovim predlažemo Sterijinom pozorju da iduće godine nagrada za dramaturgiju bude upostavljena kao jedna od redovnih Sterijinih nagrada, rekla je na zatvaranju u nedelju kostimografkinja Maja Mirković kao predsednica ovogodišnjeg žirija Sterijinog pozorja.
Kako je dodala, festival čiji je fokus na dramskom tekstu, trebalo bi da formalno prepozna značaj pozicije dramaturga/ dramaturškinje i njegove/ njene uloge u uspostavljanju odnosa između teksta i predstave.
Predsednica žirija Sterijinog pozorja navela je, između ostalog, i to da zbog činjenice da su veliku većinu nagrada dodelili dvema predstavama („Jami distrikt” i „Carstvo nebesko”), žele da ukažu na pitanja koje su do takvih odluka dovela: “problem razumevanja pojma domaći tekst, kao i pojma dramskitekst, nameću se kao najizazovnija za Festival. Granice razumevanja obe formulacije trebalo bi da budu propusnije, šire i inkluzivnije.”
Tračak nade
U vremenu kada nas sa mnogih medija zasipaju vuglarnim sadržajima koji vređaju elementarno ljudsko dostojanstvo i inteligneciju, na svu sreću postoje intitucije kao što je Sterijino pozorje, i dalje negujući temeljne vrednosti na kojima počivaju društva - slobode, umetničke, kritičke, ideološke, slobode govora i mišljenja, izjavio je na kraju 63. Sterijinog pozorja direktor ove kuće, Miroslav Miki Radonjić.
Kako je moguće da jedna institucija koja traje 63 godine i koja je imala mnogo prepreka, uvek uspevala? Zato što su ljudi ulagali svoj život i kreativnu energiju u ovaj festival. Zahvaljujući i vernoj publici, meni je najdirljiviji trenutak ovog Pozorja bio kad sam upoznao pet mladih ljudi iz Zvornika, kojima je Opština Zvornik platila put i smeštaj da gledaju predstave. Ipak postoji tračak nade, poručio je Radonjić.
Specifičnost i kvalitet izvedbenih tekstova, kao i dramaturškog rada na predstavama ”Jami distrikt” i „Carstvo nebesko” pokazuju nam da određenje dramski može da bude mnogo uzudljivije i šire od uobičajenog razumevanja tog pojma. Takođe, elastičnije shvatanje pojma “domaći” u pravcu sve većeg uključivanja pozorišnih umetnika i umetnica koji stvaraju predstave na jezicima za koje nam nije neophodan prevod, u zvaničnu selekciju, moglo bi da bude korisno, kako za Festival, tako i za našu pozorišnu sredinu uopšte. U odnosu na sve navedeno, ukazali bismo još i na to da se domaći dramski tekst u okviru Sterijinog pozorja ne može uspešno afirmisati, a da se ne uzme u obzir kvalitet svih elemenata predstave, rekla je Maja Mirković.
Na ovogodišnjem Sterijinom pozorju dodeljeno je još “specijalnih” nagrada. Tako su Sterijine nagrada za naročite zasluge na unapređenju domaće pozorišne umetnosti i kulture, odlukom Upravnog odbora Sterijinog pozorja, dodeljene glumcima Renati Ulmanski i Predragu Ejdusu.
Primajući statuetu Sterije, Renata Ulmanski je podsetila da je prvi put učestvovala na 3. Sterijinom pozorju, a 60 godina kasnije dobija priznanje, dok je Predrag Peca Ejdus, sumirajući svoju karijeru, rekao je da mu je ovo možda navažnija nagrada od svih, poručivši da ne odustaje od teatra: „Igram, dakle postojim”…
Igor Burić
