Одјеци управо завршеног Позорја: Игре се настављају
НОВИ САД: Фестивалско издање Стеријиног позорја, 63. по реду, завршено је у недељу, својеврсним апсолутним тријумфом редитеља Кокана Младеновића (представа “Јами дистрикт”), по многима неправедно оштећеног прошлогодишњим недодељивањем награда за представу “На Дрини ћуприја”).
Овај пут, нема превелике фрке, халабуке, али било је полемичких тонова, као и увек, око селекције, коју је овај пут радио проф. др Бошко Милин, указујући на потребу да се, у некој врсти склада са изворним принципима Стеријиног позорја, некада југословенског, афирмишу савремени драмски потенцијали Србије.
Ове године као прву награду додељујемо Специјалну награду за драматургију (Матицу Старини за рад на представи “Царство небеско” Битеф театра и Народног позоришта Београд - прим. нов.). Овим предлажемо Стеријином позорју да идуће године награда за драматургију буде упостављена као једна од редовних Стеријиних награда, рекла је на затварању у недељу костимографкиња Маја Мирковић као председница овогодишњег жирија Стеријиног позорја.
Како је додала, фестивал чији је фокус на драмском тексту, требало би да формално препозна значај позиције драматурга/ драматуршкиње и његове/ њене улоге у успостављању односа између текста и представе.
Председница жирија Стеријиног позорја навела је, између осталог, и то да због чињенице да су велику већину награда доделили двема представама („Јами дистрикт” и „Царство небеско”), желе да укажу на питања које су до таквих одлука довела: “проблем разумевања појма домаћи текст, као и појма драмскитекст, намећу се као најизазовнија за Фестивал. Границе разумевања обе формулације требало би да буду пропусније, шире и инклузивније.”
Трачак наде
У времену када нас са многих медија засипају вугларним садржајима који вређају елементарно људско достојанство и интелигнецију, на сву срећу постоје интитуције као што је Стеријино позорје, и даље негујући темељне вредности на којима почивају друштва - слободе, уметничке, критичке, идеолошке, слободе говора и мишљења, изјавио је на крају 63. Стеријиног позорја директор ове куће, Мирослав Мики Радоњић.
Како је могуће да једна институција која траје 63 године и која је имала много препрека, увек успевала? Зато што су људи улагали свој живот и креативну енергију у овај фестивал. Захваљујући и верној публици, мени је најдирљивији тренутак овог Позорја био кад сам упознао пет младих људи из Зворника, којима је Општина Зворник платила пут и смештај да гледају представе. Ипак постоји трачак наде, поручио је Радоњић.
Специфичност и квалитет изведбених текстова, као и драматуршког рада на представама ”Јами дистрикт” и „Царство небеско” показују нам да одређење драмски може да буде много узудљивије и шире од уобичајеног разумевања тог појма. Такође, еластичније схватање појма “домаћи” у правцу све већег укључивања позоришних уметника и уметница који стварају представе на језицима за које нам није неопходан превод, у званичну селекцију, могло би да буде корисно, како за Фестивал, тако и за нашу позоришну средину уопште. У односу на све наведено, указали бисмо још и на то да се домаћи драмски текст у оквиру Стеријиног позорја не може успешно афирмисати, а да се не узме у обзир квалитет свих елемената представе, рекла је Маја Мирковић.
На овогодишњем Стеријином позорју додељено је још “специјалних” награда. Тако су Стеријине награда за нарочите заслуге на унапређењу домаће позоришне уметности и културе, одлуком Управног одбора Стеријиног позорја, додељене глумцима Ренати Улмански и Предрагу Ејдусу.
Примајући статуету Стерије, Рената Улмански је подсетила да је први пут учествовала на 3. Стеријином позорју, а 60 година касније добија признање, док је Предраг Пеца Ејдус, сумирајући своју каријеру, рекао је да му је ово можда наважнија награда од свих, поручивши да не одустаје од театра: „Играм, дакле постојим”…
Игор Бурић
