NOVOSADSKI GLASOVI U PESMI MORNARA Beogradska filharmonija uskoro izvodi Vagnerovu operu „Tristan i Izolda”

Ovaj poduhvat je zaista grandiozan, to se slobodno može reći, s obzirom na kompleksnost i obim partiture od 619 strana, zbog čega je, inače, retko izvođeno delo. Kod nas će ga publika prvi put slušati, nakon što ga je, pre pedeset godina, Beogradska filharmonija izvela na Dubrovačkim letnjim igrama. 

Za ovo, praktično prvo izvođenje u Srbiji, angažovani su internacionalni solisti, vagnerijanci Hajko Berner, u ulozi Tristana, i Keli Gad kao Izolda, a u ostalim ulogama Tomas Leman, Mihaela Zelinger i Nikolaj Elsberg. Pored njih, maestro Gabrijel Felc, i sam iskusni “vagnerijanac”, među čak 110 učesnika, pod dirigentskom palicom imaće i Hor Opere Srpskog narodnog pozorišta, tačnije njegov muški deo, koji će se naći u ulozi mornara na brodu, u prvom činu ove opere. 

Hor Opere SNP-a dugo s velikim uspehom vodi Vesna Kesić Krsmanović, i sada i ovaj zadatak postavljen pred njega, nastoji da pripremi tako da ga prikaže u najboljem svetlu. Probe su u toku, i jednoj od njih u Srpskom narodnom pozorištu prisustvovao je i maestro Gabrijel Felc, koji je, s obzirom da se radi o muzičkoj drami, najpre hor detaljno upoznao sa sadržajem, likovima, odnosima među njima, i snažnim emocijama koje se provlače kroz ovu dramu. 

- Mi imamo sada prvi put kompletno izvođenje „Tristana i Izolde” u Srbiji, i ja  sam kao Nemac srećan, što ćemo tu najvažniju, najveću, i najbolju partituru u istoriji u klasičnoj muzici, izvesti ovde u Srbiji, u Beogradu.  Srećan sam i što ovaj hor sarađuje sa Beogradskom filharmonijom sada, i radujem se i ovoj probi, i koncertu u petak - kaže maestro Felc za naš list.

Na pitanje da li na tom koncertu očekuje samo ljubitelje Vagnerove muzike ili i sve ostale, Gabrijel Felc podseća da su već izvodili prvi čin „Valkire”, i treći čin „Zigfrida” i postigli veliki uspeh. 

- Beograd ima i tu vagnerijansku publiku, ali i ostale ljubitelje opere, i nadam se da ćemo imati mnoge ljude na ovom koncertu, koji će prvi put slušati „Tristana i Izoldu”, što je veoma važno za edukaciju, i za kulturu - ističe Fabrijel Felc. - Ovaj projekat je zaista veliki. Mnogo smo radili sa orkestrom, imali smo osam proba. Trebalo je biti spreman za sve, pripremiti materijal za orkestar, pevačku podelu, hor, i zaista se dosta radilo na svemu.

Po rečima Vesne Kesić Krsmanović, Vagner je, sve svega, fascinantan kompozitor, koji je napisao „Tristana i Izoldu”, delo koje se smatra jednom od najbolje i najlepše napisanih opera. 

- To je vrlo komplikovano i kompleksno delo koje se izvodi vrlo retko kod nas, zato što treba da imamo taj potencijal, takvu vrstu pevača koji se, pre svega, samo za to opredeljuju, i samo to pevaju, ti takozvani vagnerijanski pevači - napominje Vesna Kesić Krsmanović.

Kao Nemac srećan sam što ćemo tu najvažniju, najveću i najbolju partituru u istoriji u klasičnoj muzici izvesti ovde u Srbiji (dirigent Gabrijel Felc)

Što se tiče horskog ansambla, u ovoj operi ga nema puno, kaže Vesna Kesić Krsmanović i podseća da Vagner nije toliko bazirao opere na horu, bar ne u ovoj. - Muški hor je u pitanju, mornari se svega u prvom činu nalaze u ovoj operi, ali je vrlo interesantan uvod, u kojem je izrazito kompleksna harmonija, koja nas uvodi u hor. Praktično hor tu treba da nauči, i čuje, sve te instrumente, i tu predivnu orkestraciju, koja je zaista izuzetna, tako da, kad to savladaju, ostalo nije problem, i mislim da ćemo mi to ipak dobro pevati. Treba da budemo vrlo spremni, da “ulećemo” tamo gde treba, to je neki malo ozbiljniji deo rada, i naravno, to treba da se otpeva sa svom jačinom, i lakoćom - objašnjava Vesna Kesić Krsmanović.

Kako ističe, Horu Opere SNP-a je čast što sada sarađuje sa Beogradskom filharmonijom, a postoji mogućnost i da će možda i u nekoj budućnosti biti još saradnje, s obzirom na ideju da se na koncertnoj sceni izvode opere. 

- Oni su nas nekako izabrali, to nam je čast, jer su nam time dali kompliment da smo jak ansambl, i da možemo sa njima da se nosimo - ističe Vesna Kesić Krsmanović.   

Zaista, samo jaki i pouzdani pevači, i orkestri, mogu da se nose s ovom partiturom, koja je, zbog izuzetne kompleksnosti, isprva proglašena nemogućom za sviranje, a prvo izvođenje u Beču 1864, uprkos više od 70 proba, ipak je bilo otkazano.