НОВОСАДСКИ ГЛАСОВИ У ПЕСМИ МОРНАРА Београдска филхармонија ускоро изводи Вагнерову оперу „Тристан и Изолда”

Овај подухват је заиста грандиозан, то се слободно може рећи, с обзиром на комплексност и обим партитуре од 619 страна, због чега је, иначе, ретко извођено дело. Код нас ће га публика први пут слушати, након што га је, пре педесет година, Београдска филхармонија извела на Дубровачким летњим играма. 

За ово, практично прво извођење у Србији, ангажовани су интернационални солисти, вагнеријанци Хајко Бернер, у улози Тристана, и Кели Гад као Изолда, а у осталим улогама Томас Леман, Михаела Зелингер и Николај Елсберг. Поред њих, маестро Габријел Фелц, и сам искусни “вагнеријанац”, међу чак 110 учесника, под диригентском палицом имаће и Хор Опере Српског народног позоришта, тачније његов мушки део, који ће се наћи у улози морнара на броду, у првом чину ове опере. 

Хор Опере СНП-а дуго с великим успехом води Весна Кесић Крсмановић, и сада и овај задатак постављен пред њега, настоји да припреми тако да га прикаже у најбољем светлу. Пробе су у току, и једној од њих у Српском народном позоришту присуствовао је и маестро Габријел Фелц, који је, с обзиром да се ради о музичкој драми, најпре хор детаљно упознао са садржајем, ликовима, односима међу њима, и снажним емоцијама које се провлаче кроз ову драму. 

- Ми имамо сада први пут комплетно извођење „Тристана и Изолде” у Србији, и ја  сам као Немац срећан, што ћемо ту најважнију, највећу, и најбољу партитуру у историји у класичној музици, извести овде у Србији, у Београду.  Срећан сам и што овај хор сарађује са Београдском филхармонијом сада, и радујем се и овој проби, и концерту у петак - каже маестро Фелц за наш лист.

На питање да ли на том концерту очекује само љубитеље Вагнерове музике или и све остале, Габријел Фелц подсећа да су већ изводили први чин „Валкире”, и трећи чин „Зигфрида” и постигли велики успех. 

- Београд има и ту вагнеријанску публику, али и остале љубитеље опере, и надам се да ћемо имати многе људе на овом концерту, који ће први пут слушати „Тристана и Изолду”, што је веома важно за едукацију, и за културу - истиче Фабријел Фелц. - Овај пројекат је заиста велики. Много смо радили са оркестром, имали смо осам проба. Требало је бити спреман за све, припремити материјал за оркестар, певачку поделу, хор, и заиста се доста радило на свему.

По речима Весне Кесић Крсмановић, Вагнер је, све свега, фасцинантан композитор, који је написао „Тристана и Изолду”, дело које се сматра једном од најбоље и најлепше написаних опера. 

- То је врло компликовано и комплексно дело које се изводи врло ретко код нас, зато што треба да имамо тај потенцијал, такву врсту певача који се, пре свега, само за то опредељују, и само то певају, ти такозвани вагнеријански певачи - напомиње Весна Кесић Крсмановић.

Као Немац срећан сам што ћемо ту најважнију, највећу и најбољу партитуру у историји у класичној музици извести овде у Србији (диригент Габријел Фелц)

Што се тиче хорског ансамбла, у овој опери га нема пуно, каже Весна Кесић Крсмановић и подсећа да Вагнер није толико базирао опере на хору, бар не у овој. - Мушки хор је у питању, морнари се свега у првом чину налазе у овој опери, али је врло интересантан увод, у којем је изразито комплексна хармонија, која нас уводи у хор. Практично хор ту треба да научи, и чује, све те инструменте, и ту предивну оркестрацију, која је заиста изузетна, тако да, кад то савладају, остало није проблем, и мислим да ћемо ми то ипак добро певати. Треба да будемо врло спремни, да “улећемо” тамо где треба, то је неки мало озбиљнији део рада, и наравно, то треба да се отпева са свом јачином, и лакоћом - објашњава Весна Кесић Крсмановић.

Како истиче, Хору Опере СНП-а је част што сада сарађује са Београдском филхармонијом, а постоји могућност и да ће можда и у некој будућности бити још сарадње, с обзиром на идеју да се на концертној сцени изводе опере. 

- Они су нас некако изабрали, то нам је част, јер су нам тиме дали комплимент да смо јак ансамбл, и да можемо са њима да се носимо - истиче Весна Кесић Крсмановић.   

Заиста, само јаки и поуздани певачи, и оркестри, могу да се носе с овом партитуром, која је, због изузетне комплексности, испрва проглашена немогућом за свирање, а прво извођење у Бечу 1864, упркос више од 70 проба, ипак је било отказано.