Nova sezona zrenjaninskog teatra Toša Jovanović
Približavajući se danu pozorišta 15. oktobra, Dramska scena Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” iz Zrenjanina koncipirala je repertoar u novoj sezoni postavljanjem poznatih komada, koji aktuelizuju probleme običnog čoveka, datih u stanju društvene hipokrizije, socijalnih previranja, ali i neizvesne budućnosti jednog društva, koje se još uvek bori sa zaostavštinom tragičnih događaja iz bliske prošlosti.
"Pokušavajući tako da ukaže na to čime je određena egzistencija pojedinca u društvu koje ne uspeva da kroči na put stvaranja uslova za razvoj elementarne ljudskosti, ako i nema moć da bude uticajan društveni korektiv, pozorište nastoji da pruži utehu u stanjima doživljene nepravde i egzistencijalne neizvesnosti", kaže urednik u Narodnom pozorištu “Toša Jovanović” Ivan Trifunjagić.
Mogućnost takve katarze svakako pruža predstava „Zrenjanin” u režiji Borisa Liješevića, koja ove jeseni doživljava svoju drugu premijeru večeras u 20 časova.
"Njeni se protagonisti pojavljuju iz socijalnih miljea suprotstavljenih interesa, ali oni sa istovrsnim strahovima i problemima razvijaju međuljudsku solidarnost, budeći na taj način nadu da oblikovanje vlastite sudbine, makar i delimično, može zavisiti i od čovekove lične volje, iako su dublje socijalne promene još uvek nerealne", ističe Trifunjagić.
Nastavak ovakvog tematskog koncepta u novoj pozorišnoj sezoni biće rad na predstavi koja će ujedno biti prvi od četiri projekta planiranih u sezoni 2017/2018. U pitanju je komad Tenesija Vilijamsa „Tramvaj zvani želja”, čiju adaptaciju i režiju potpisuje Lilijana Ivanović, a glumački ansambl čine Sanja Radišić (Blanš), Jelena Kesić (Stela Kovalski), Stefan Juanin (Mič) i Daniel Kovačević (Stenli Kovalski).
"Iako napisan kao scenario za film koji je prikazan davne 1951, ovaj je komad izvođen i kao pozorišna predstava koja na tematskom planu korespondira sa aktuelnim društvenim stanjem. Problemi homoseksualizma, nasilja u porodici, zlostavljanja žena, alkoholizma i promiskuiteta, kao i njihovo poricanje svedoče o duhovnoj bedi i materijalnoj nemaštini u kojoj se Srbija nalazi. Aktuelnosti komada doprinosi i atmosfera pritiska sredine koja obesmišljava sve napore onih koji ispoljavaju lepotu i duhovnost, a unesrećene osudama gura u još veći ponor", navodi Trifunjagić.
Premijera ove predstave predviđena je za 10. novembar. Drugi komad, koji će biti postavljen na Dramskoj sceni, jeste komedija nobelovca Darija Foa „Nemam da platim i neću da platim”. Ovaj komad, koji na duhovit način prati pojedinačne sudbine pripadnika skrajnute radničke klase, kritika je socijalnih prilika, ali i ekonomskog i političkog sistema Italije, koja se, preko mnogih dodirnih tačaka sa problemima naše sredine, može i kod nas uputiti. Predstavu će režirati Miloš Jagodić, a premijera je predviđena za kraj januara 2018.
Dugo najavljivana predstava, koja za temu ima zrenjaninsko pozorište, tačnije društvene okolnosti koje svedoče o pozorišnom životu grada u prvoj polovini 19. veka (Bečkereka) i ličnu priču imućnog građanina, koji iz ljubavi, da bi se približio čuvenoj peštanskoj glumici, gradi pozorište u svome mestu, u planu je u drugoj polovini sezone. Dramatizacija ove istorijsko-legendarne građe poverena je Igoru Bojoviću, a režija komada Vladimiru Laziću.
Kao poslednja premijera u Drami, ali stoga ne i manje bitna od prethodnih, najavljena je predstava koju će režirati Nikola Končarević, i to će biti njegova diplomska režija, u okviru saradnje Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” iz Zrenjanina i Akademije umetnosti iz Novog Sada. U pitanju je poznati komad Borislava Mihajlovića Mihiza „Komandant Sajler”, koji je 1967. u Zrenjaninu već bio postavljen.
"Okosnica ove drame jeste nepretenciozna priča o ideološkom fanatizmu (fašističkom i nacionalističkom) i tragičnosti njegovih posledica, koja nam, na prvi pogled, zbog vremenske distance same radnje (1941), ne izgleda dovoljno bliska. Ali osiromašena ekonomija društva i psihološka uniženost naroda, kao što nas istorija uči a svakodnevica potvrđuje, idealna je podloga za bujanje svih oblika ideoloških fanatizama koji se zasnivaju na nasilnoj promeni stvarnosti ", ističe Ivan Trifunjagić.
Ž. Balaban