Moje ZR pozorište: „Don Žuan” s ljubavlju za Zrenjanin i pozorište

Kampanja je inicijalno pokrenuta na internet portalu “I Love Zrenjanin”.

Kampanja “Moje ZR pozorište” osmisliće se sa svim pratećim elementima (naziv kampanje, vizuelni izgled/ identitet, jedinstveni hešteg na društvenim mrežama, a sve u cilju postizanja prepoznatljivosti jednog novog momenta gradskog pozorišta, javlja urednik programa zrenjaninskog pozorišta, dr Ivan Trifunjagić.

Cilj je, dodaje,  da se zajedničkim aktivnostima zrenjaninsko pozorište prikaže u novom svetlu, otvoreno za komunikaciju - direktnu i indirektnu.

U pitanju su tekstovi informativnog i PR karaktera (rad pozorišta iz drugog ugla - intervjui sa glumcima, promotivni i tematski tekstovi, video ankete, pozorišna kritika, praćenje rada neumetničkog/ tehničkog kadra)..., veli Trifunjagić.

Pored intenziviranja aktivnosti na društvenim mrežama, u zrenjaninskom pozorištu posebno ističu obnovu predstave “Don Žuan”, koja nije izvođena dve i po godine, a smatraju je aktuelnom u tematskom i estetskom pogledu, zahvaljujući režiji Igora Vuka Torbice.

Mlada glumačka podela i  nadasve prepoznatljiv rediteljski rukopis, doprineli su tome da zrenjaninski “Don Žuan” postane savremena predstava jedinstvenog senzibiliteta, za koji smatramo da može pronaći put do neke nove stasale publike, kaže Trifunjagić.

Ovim povodom, oglasio se i reditelj Igor Vuk Torbica, kojem “Don Žuan” jeste bila jedna od prvih viđenijih predstava koje su nagovestile njegov umetnički potencijal.

Čudno je danas prisetiti se “Don Žuana”, predstave koju smo radili pre sedam godina. Radilo se o mom master radu, ali istovremeno to je bila predstava koju sam režirao pod jakim dojmom i osećajem da se režijom neću nastaviti baviti. Bio je to buran period i mislim da je baš to osećanje bilo odgovorno što smo tekstu pristupili tako, gotovo bahato, prekrajajući ga, mešajući ga sa ostalim Molijerovim tekstovima, ubacujući u njega i delove Beketovog Godoa, menjajući logiku i prirodu likova Don Žuana i Zganarela, veli Torbica.

Kako dodaje, zanimljivo je primetiti da se iz tog nihilističkog pristupa stvorila predstava čudne strukture, u kojoj se stilovi grubo smjenjuju, katkad i bez prave logike, ali danas, iz ove perspektive, deluje mu kao da je u toj predstavi bilo zasađeno baš sve što će u narednih šest godina da razvija u svojim predstavama, vadeći deo po deo iz “Don Žuana” i rekapitulirajući i bruseći svaki postupak koji je već krnje primenjen.

Na kraju krajeva, možda je “Don Žuan” razlog zašto se baš najslobodnije osećam dok prekrajam i interpoliram Molijerove naslove, zaključuje Torbica.

I. Burić