Milan Karadžić, reditelj: Ljudi i danas pritisnuti nametnutim kalupima

Ova predstava je imala svoju prvu izvedbu u Gračanici 8. oktobra, povodom obeležavanja 70 godina Narodnog pozorišta Priština, sa sedištem u Gračanici. Sada predstoji novosadska premijera ove poznate Gogoljeve komedije, u kojoj igraju i glumci prištinskog pozorišta u Gračanici, kao i članovi ansambla SNP -a.

U Gračanici je ova predstava odigrana u prepunoj sali Doma kulture, i publika je tamošnje premijerno izvođenje ispratila ovacijama, što govori i o tome da ovo delo još uvek ima komediografski potencijal, i da samim sadržajem jasno komunicira sa današnjom publikom. Ono što je u domenu promenljivosti, jeste mogući drugačiji ugao gledanja na humor, u protoku od dvesta godina, od kada je pisan, te od realističnog može biti pomeren ka apsurdnom. No, šta je toliko inspirativno kod Gogolja, i ovog dela, i šta će nama govoriti danas ta predstava, za naš list govori reditelj Milan Karadžić.

Mislim da je kod Gogolja najpresudniji spisateljski genij. Radi se o karakterima, o likovima koji su toliko iznijanisirani i psihološki, pored društvenog angažmana iz tog vremena, ali koji prosto, svojom slojevitošću, daju neku opštu i savremenu dimenziju i danas vrlo komuniciraju sa savremenim gledaocem. Upravo zbog toga što se ovde bavi temom strahova, blizak je i danas, jer su, prosto, ljudi u strepnjama, strahovima, neodlučnostima, a uz to su i prisiljeni. To je priča o nemanju emocija, nemanju ljubavi, ali, ljudi nisu toga svesni, već se ponašaju po nekim svojim društvenim, nametnutim kalupima, i onda su prisiljeni da rade protiv svoje prirode, bića. To pravi vrlo ozbiljan problem, ali isto tako je sve to jako duhovito, ali i tužno. Mi te likove ne doživljavamo samo kao smešne, nego i jako tužne, vrlo setne, dok saosećamo s njima, kaže Milan Karadžić za naš list, dodajući da je to bila njegova ideja vodilja za ovu predstavu, za koju je imao dobru podelu, koju je zatekao u Gračanici, i radeći sa nekim glumcima iz Novog Sada.

Glumački ansambl predstave čine: Jelena Orlović (Agafja Tihonovna), Milena Jakšić (Arina Pantelmojovna), Anika Grujić (Fjokla Ivanovna), Milan Vasić (Potkoljosin), Igor Damjanović (Kočkarjov), Milorad Kapor (Kajgana), Nebojša Đorđević (Anučkin), Bojan Stojčetović (Ževakin), Branko Babović (Stepan) i Tamara Tomanović (Dunjaška).

Upravo zato što tema ovog komada i danas, posle dvesta godina, na isti način može da bude izložena kritici, kao da više stvara koliko komičan, toliko i tužan utisak, što reditelj Karadžić potvrđuje, ali ponovo ističe Gogoljevu genijalnost.  

Naravno da je tužno, i tragično u suštini, ali je opet Gogoljev genije napravio da to bude komično, jer je razlog zbog kojeg je Gogolj i pisao “Ženidbu” to što je bilo dosta tih laganih, italijanskih i francuskih melodrama, koje su se prikazivale po pozorištima u Rusiji, i prosto je poželeo da neki strašno važan savremeni problem tretira, i ismeje devijacije i anomalije tadašnjeg građanskog društva u Moskvi i Rusiji. Ali, naravno da je, upravo zbog njegovog ogromnog talenta, umnogome prebacio svoje vreme i sredinu, i postao svetski i ogroman i zato ga i danas igramo, ističe reditelj Karadžić.

Gogoljeva “Ženidba” je u ovom slučaju spojila dva pozorišta, geografski udaljena, ali Milan Karadžić navodi da zbog toga saradnja na ovoj predstavi uopšte nije bila komplikovanija.

Pre svega, Srpsko narodno pozorište je veoma velika institucija, snažna uređena, a pozorište u Gračanici je, praktično, kao u ilegali. Iako je iz Prištine, ono trenutno radi u Gračanici, i to u uslovima koji su za svako poštovanje zbog njihovog truda, ali, bogami, nije to lako. Zahvalni smo SNP -u što je priteklo u pomoć, ja to tako nekako vidim, i kroz tu saradnju odlučilo da pomogne pozorište, koje svi mislimo da treba podržati, napominje Milan Karadžić.

Inače, planirano je da, pored Gračanice i Novog Sada, ova predstava gostuje i u Beogradu, Nišu, i nekim drugim gradovima, kao i u drugim mestima na severu Kosova.

N. Pejčić