Legendarni mjuzikl “Kosa” udružuje dva novosadska teatra
NOVI SAD: U legendarnom mjuziklu „Kosa“ od decembra će biti u prilici da uživaju poklonici teatra i u Novom Sadu.
Reč je o koprodukciji dvaju gradskih teatara, Pozorišta mladih i Ujvideki sinhaza, koju su pomogli Ambasada SAD i Grad Novi Sad. Režija je poverena Piteru Telihaiju, gostu iz Mađarske, koji je tokom bezmalo tri decenije duge karijere na scenu postavio više od 60 predstava, od Šekspirove tragedije „Kralj Lir“ do Leharove operete „Vesela udovica“, a glavne uloge će biti podeljene između glumaca obeju tetara, s tim da je ostavljen prostor i za održavanje audicije, ako se za tim ukaže potreba... Itekako važnu ulogu imaće i osmočlani bend koji je formiran specijalno za ovu predstavu, a predvodiće ga pijanista David Klem.
Ovaj se projekat pojavio u pravom trenutku, kada pokušavamo da profilišemo večernju scenu Pozorišta mladih i u fokus stavimo žanrove koji Novom Sadu manjkaju – pre svega komediju, mjuzikl i predstave koje obrađuju teme vezane za mlade, kaže za „Dnevnik“ v.d. direktora Pozorišta mladih Mihajlo Nestorović.
A rešenost, dodaje, pa i hrabrost da uđemo u ovakav poduhvat, jedan od najvećih u istoriji Pozorišta mladih, temelji se na velikom poverenju u naše glumce da će moći, zajedno sa svojim kolegama iz Novosadskog pozorišta, da iznesu „Kosu“.
U svakom slučaju, velika su očekivanja, ali uveren sam u to da ćemo ta očekivanja i opravdati, zaključuje naš sagovornik.
Mjuzikl “Kosa”, koji je nastao kao plod saradnje kompozitora Galta Mekdermota i tekstopisaca i dramatuga Yejmsa Radoa i Yeroma Ragnija, praizveden je u oktobru 1967. u Javnom teatru Jozefa Papa u Ulici Lafajet u Njujorku. Uspeh predstave o mladalačkom buntu protiv establišmenta i rata u Vijetnamu, ali i o želji za slobodom, o seksualnoj revoluciji i odbacivanju svih društvenih stega, već sledeće godine odveo je „Kosu“ na Brodvej – ali i Beograd, gde ga je Mira Trailović postavila pre ravno pola veka na scenu Ateljea 212. Ipak, prava eksplozija popularnosti došla je s Formanovim filmom iz 1979, iako se i radnja ovog ostvarenja, pa i brojne numere, delom razlikuju od originalnog mjuzikla.
Nestorović otkriva da predstava neće bolovati od glomazne scenografije, naprotiv, pre svega jer je namera da se s njom u perspektivi što je više moguće gostuje. “Ideja je da našu ’Kosu’ vide i u Nišu, Užicu, Valjevu, Šapcu, Somboru, ali i u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Istovremeno, želimo i da sama postavka ide u tom pravcu da akcenat bude ne na kulisama, već na muzici i glumcima, odnosno njihovim izvođačkim veštinama, a to su u ovom slučaju i pevanje i ples”…
S obzirom da se nadamo velikom interesovanju za ovu predstavu, plan je da premijera i prva repriza budu 6. i 7. decembra na sceni “Jovan Đorđević” Srpskog narodnog pozorišta, a potom bi se, u redovnom repertoaru, “Kosa” igrala kod nas, najavljuje Nestorović.
Novosadsko pozorište, dodaje on, jeste sada lepo, umiveno, ali nema tehnički kapacitet za ovakvu vrstu komada.
S druge strane, tim gostovanjem premijere možda malo i skrenemo pažnju javnosti na činjenicu da Pozorište mladih zapravo nema svoju ni zgradu ni scenu, da je podstanar u Sokolskom domu, i da bi bilo dobro malo ozbiljnije povesti računa o jedinom teatru na srpskom jeziku čiji je osnivač Grad Novi Sad, navodi Nestorović.
M. Stajić