Легендарни мјузикл “Коса” удружује два новосадска театра

Реч је о копродукцији двају градских театара, Позоришта младих и Ујвидеки синхаза, коју су помогли Амбасада САД и Град Нови Сад. Режија је поверена Питеру Телихаију, госту из Мађарске, који је током безмало три деценије дуге каријере на сцену поставио више од 60 представа, од Шекспирове трагедије „Краљ Лир“ до Лехарове оперете „Весела удовица“, а главне улоге ће бити подељене између глумаца обеју тетара, с тим да је остављен простор и за одржавање аудиције, ако се за тим укаже потреба... Итекако важну улогу имаће и осмочлани бенд који је формиран специјално за ову представу, а предводиће га пијаниста Давид Клем.

Овај се пројекат појавио у правом тренутку, када покушавамо да профилишемо вечерњу сцену Позоришта младих и у фокус ставимо жанрове који Новом Саду мањкају – пре свега комедију, мјузикл и представе које обрађују теме везане за младе, каже за „Дневник“  в.д. директора Позоришта младих Михајло Несторовић.

А решеност, додаје, па и храброст да уђемо у овакав подухват, један од највећих у историји Позоришта младих, темељи се на великом поверењу у наше глумце да ће моћи, заједно са својим колегама из Новосадског позоришта, да изнесу „Косу“.

У сваком случају, велика су очекивања, али уверен сам у то да ћемо та очекивања и оправдати, закључује наш саговорник.

Мјузикл “Коса”, који је настао као плод сарадње композитора Галта Мекдермота и текстописаца и драматуга Yеjmsa Радоа и Yеroma Рагнија, праизведен је у октобру 1967. у Јавном театру Јозефа Папа у Улици Лафајет у Њујорку. Успех представе о младалачком бунту против естаблишмента и рата у Вијетнаму, али и о жељи за слободом, о сексуалној револуцији и одбацивању свих друштвених стега, већ следеће године одвео је „Косу“ на Бродвеј – али и Београд, где га је Мира Траиловић поставила пре равно пола века на сцену Атељеа 212. Ипак, права експлозија популарности дошла је с Формановим филмом из 1979, иако се и радња овог остварења, па и бројне нумере, делом разликују од оригиналног мјузикла.

Несторовић открива да представа неће боловати од гломазне сценографије, напротив, пре свега јер је намера да се с њом у перспективи што је више могуће гостује. “Идеја је да нашу ’Косу’ виде и у Нишу, Ужицу, Ваљеву, Шапцу, Сомбору, али и у Народном позоришту у Београду.

Истовремено, желимо и да сама поставка иде у том правцу да акценат буде не на кулисама, већ на музици и глумцима, односно њиховим извођачким вештинама, а то су у овом случају и певање и плес”…  

С обзиром да се надамо великом интересовању за ову представу, план је да премијера и прва реприза буду 6. и 7. децембра на сцени “Јован Ђорђевић” Српског народног позоришта, а потом би се, у редовном репертоару, “Коса” играла код нас, најављује Несторовић.

Новосадско позориште, додаје он, јесте сада лепо, умивено, али нема технички капацитет за овакву врсту комада.

С друге стране, тим гостовањем премијере можда мало и скренемо пажњу јавности на чињеницу да Позориште младих заправо нема своју ни зграду ни сцену, да је подстанар у Соколском дому, и да би било добро мало озбиљније повести рачуна о једином театру на српском језику чији је оснивач Град Нови Сад, наводи Несторовић.

М. Стајић