„KSENIJA I LOVAC”, NOVA LUTKARSKA PREDSTAVA USKORO U POZORIŠTU MLADIH Spas i snaga u kreativnosti i pameti

Ovu predstavu izvodiće glumci Slobodan Ninković i Ksenija Mitrović, dramaturškinja je Teodora Marković, a idejno rešenje lutaka, scenografije i kostima, povereno je Andrijani Dobrevoj. Premijera je planirana za drugu polovinu oktobra.

Sama priča ”Ksenija i lovac” inspirisala je rediteljku Emiliju Mrdaković da je postavi na scenu Pozorišta mladih. Kako pominje Aleksandra Vrebalov za naš list, Emilija Mrdaković je bila čula ovu priču i muziku u koncertnom izvođenju u KS „Svilara„, i rekla kako je priča toliko lepa, da ona to može da zamisli kao dečju predstavu i to lutkarsku, zato što šahovske figure, koje se pominju u priči, već sugerišu lutke.

Ovaj komad je Aleksandra Vrebalov napisala pre pet, šest godina, po naruybini fondacije „From”, pri Harvard univerzitetu, za naratora i duvački kvintet. Zamisao je bila da to bude komad za mlađu publiku, kako bi oni na taj način mogli usvoje savremeniji zvuk, da upoznaju instrumente, a i da imaju priču koja se dotiče morala, i ima nešto poučno.

- Ovo je priča o devojčici, koja je neobična, drugačija od druge dece, bez mame je, odrasta sa ocem, i jako je kreativna i voli da se igra sa glinom i pravi razne figurice sa kojima razgovara, i ima svoj šahovski set koji je napravila. Ona odlazi tajno na takmičenje, i mora da pobegne pre kraja. Međutim, pobedila je i hoće da proglase pobednika, a ona u tom bežanju izgubi lovca. To je paralela sa Pepeljugom koja izgubi cipelicu, pa je nađu. Ova devojčica izgubi lovca i pošto je to njen unikatni set, što neki njeni drugari znaju, oni to prepoznaju i pronađu je, tako da je čitava ta ideja Pepeljuge koja se spašava preko princa, ovde u stvari oličena u devojčici koja se spašava i pronalazi snagu preko svoje kreativnosti i svoje pameti - objašnjava Aleksandra Vrebalov. 

O muzici koja prati ovu priču, Aleksandra Vrebalov kaže da je bilo zamišljeno da je odrasli sviraju, ali da je deci namenjena.

- Sam taj muzički narativ i zvuk je potpuno kao za odrasle, ništa tu nije pojednostavljeno da bi deci bilo prijemčivije, zato što ja stvarno verujem da deca sve prihvate, mnogo su otvorenija od odraslih, tako da oni mogu da prihvate najsavremeniji eksperimentalni zvuk i da im to bude normalno. Odrasli koji imaju određen, izgrađen ukus, oni u stvari imaju tu zatvorenost i vrednovanje. Deca to nemaju, tako da sam ja potpuno opušteno pisala muziku kakvu sam u tom trenutku želela, a taj narativ sa tom pričom je u stvari ono što deca prate, i za šta se, u smislu značenja, vezuju - napominje Aleksandra Vrebalov.

N. Pejčić