„КСЕНИЈА И ЛОВАЦ”, НОВА ЛУТКАРСКА ПРЕДСТАВА УСКОРО У ПОЗОРИШТУ МЛАДИХ Спас и снага у креативности и памети

Ову представу изводиће глумци Слободан Нинковић и Ксенија Митровић, драматуршкиња је Теодора Марковић, а идејно решење лутака, сценографије и костима, поверено је Андријани Добревој. Премијера је планирана за другу половину октобра.

Сама прича ”Ксенија и ловац” инспирисала је редитељку Емилију Мрдаковић да је постави на сцену Позоришта младих. Како помиње Александра Вребалов за наш лист, Емилија Мрдаковић је била чула ову причу и музику у концертном извођењу у КС „Свилара„, и рекла како је прича толико лепа, да она то може да замисли као дечју представу и то луткарску, зато што шаховске фигуре, које се помињу у причи, већ сугеришу лутке.

Овај комад је Александра Вребалов написала пре пет, шест година, по naruybini фондације „Фром”, при Харвард универзитету, за наратора и дувачки квинтет. Замисао је била да то буде комад за млађу публику, како би они на тај начин могли усвоје савременији звук, да упознају инструменте, а и да имају причу која се дотиче морала, и има нешто поучно.

- Ово је прича о девојчици, која је необична, другачија од друге деце, без маме је, одраста са оцем, и јако је креативна и воли да се игра са глином и прави разне фигурице са којима разговара, и има свој шаховски сет који је направила. Она одлази тајно на такмичење, и мора да побегне пре краја. Међутим, победила је и хоће да прогласе победника, а она у том бежању изгуби ловца. То је паралела са Пепељугом која изгуби ципелицу, па је нађу. Ова девојчица изгуби ловца и пошто је то њен уникатни сет, што неки њени другари знају, они то препознају и пронађу је, тако да је читава та идеја Пепељуге која се спашава преко принца, овде у ствари оличена у девојчици која се спашава и проналази снагу преко своје креативности и своје памети - објашњава Александра Вребалов. 

О музици која прати ову причу, Александра Вребалов каже да је било замишљено да је одрасли свирају, али да је деци намењена.

- Сам тај музички наратив и звук је потпуно као за одрасле, ништа ту није поједностављено да би деци било пријемчивије, зато што ја стварно верујем да деца све прихвате, много су отворенија од одраслих, тако да они могу да прихвате најсавременији експериментални звук и да им то буде нормално. Одрасли који имају одређен, изграђен укус, они у ствари имају ту затвореност и вредновање. Деца то немају, тако да сам ја потпуно опуштено писала музику какву сам у том тренутку желела, а тај наратив са том причом је у ствари оно што деца прате, и за шта се, у смислу значења, везују - напомиње Александра Вребалов.

Н. Пејчић