IZ NOVOG SADA KREĆEM OHRABRENA! Anđelka Stević Žugić o premijeri predstave „ŠTA ME OPET SNAĐE”: „Nije za one sa slabim srcem, jakim predrasudama i nepogrešivim stavovima”
Nova komedija „Šta me OPET snađe” glumice Anđelke Stević Žugić koja kroz svoju novu monodramu progovara o večno aktuelnoj temi razvoda premijerno će biti izvedena u Novom Sadu u Srpskom narodnom pozorištu 24. i 25. marta od 20 časova.
Radnja predstave prati glavnu junakinju Jovanku Joku Jakovljević koja u svojim kasnim tridesetim godinama kreće u nezaustavljivu vožnju kroz svoj emocionalni haos u koji je upala nakon razvoda. I dok pokušava da stvori „novi život” i „novu sebe”, uz nju je, kako se navodi u opisu predstave, „elitni odred podrške”, uvek spreman da joj dodatno zakomplikuje život svojim savetima.
Sve Jokine „savetodavce” u predstavi igra Anđelka Stević Žugić, koja se ponovo vraća u Jokine cipele s puno ljubavi i razumevanja, čak i, kako otkriva za „Dnevnikov” TV magazin, kada se ne ponaša racionalno, dodajući da se nada da će je u publika jednako prihvatiti. U intervjuu za naš list otkriva koliko je bilo izazovno da ponovi sve ono što se pokazalo kao dobro, budući da je prethodni komad „Šta me snađe” na tri kontinenta u 55 gradova i 15 zemalja igrala više od 250 puta.
– Ništa ne ponavljamo, napravili smo novu predstavu, sa istom glavnom junakinjom, ali u drugim životnim okolnostima i jasnim ciljem da u svemu, i produkcijski i glumački, ova predstava bude kvalitativni korak više u odnosu na prvu monodramu. Da li će to publika voleti pođednako kao i prvi komad ostaje da se vidi, tek treba da izađemo pred nju. Interesovanje svakako postoji, jer su i premijera u Novom Sadu i u Beogradu rasprodate, a koliko čujem od svog tima, dobar je odziv publike i u drugim gradovima Srbije, pa i regiona. Trema postoji, uzbuđenje je veliko, jedva čekam da krenemo – otkriva na početku razgovora za naš list Anđelka Stević Žugić.
Može li ova priča da bude vetar u leđa gledaocima za donošenje određenih odluka u životu i za potencijalno razbijanje predrasuda o nametnutim životnim okvirima?
– Ova predstava ne sugeriše nikakve izbore niti daje preporuke. Naprotiv, jako se bavimo raznim savetodavcima! Naš cilj je da nasmejemo i zabavimo ljude. Međutim, osim smeha, volela bih da ova predstava istovremeno podseti ljude na važnost suočavanja sa izazovima uz osmeh na licu. Da ih ohrabri ako se osećaju izgubljeno, sluđeno... Ako neko iz publike pronađe i malo inspiracije za svoj život, bio bi to fantastičan bonus. Život je jedna velika komedija, zar ne? Bar ja želim da verujem da je tako! Znate, mi smo u opis predstave stavili da nije za one sa slabim srcem, jakim predrasudama i nepogrešivim stavovima. Ovo je za hrabre duše, spremne da se nasmeju u lice izazovima i kažu: „Šta me OPET snađe? Pa, sve najbolje, naravno!" Dakle, da veruju sebi i onom što žele, čak i kad im se čini da se ceo svet urotio protiv njih. Da slušaju svoje srce, jer srce uvek zna!
Joka se u pokušaju da stvori „novi život” suočava sa raznim savetodavcima u ovom komadu. Koliko je vama lično teško da se „odbranite” od nametnutog mišljenja i poslušate samu sebe?
– U nekim situacijama vrlo lako, ali u nekim nije baš jednostavno. Slušati savete pametnih ljudi, onih kojima verujete i za koje znate da vam žele dobro uvek je korisno i važno. Ali u suštini, sve važne životne odluke morate doneti sami, duboko zagledani u svoje biće i iskreni prema onom što vi želite. Sve drugo postaje kompromis sa sopstvenim bićem, koji na kraju, ukoliko ste previše slušali druge a na račun ličnih intuicija i želja, vodi u tugu i ogorčenost i promašen život.
Izjavili ste nedavno da je „kada je slom već bio u sobi stvarno bilo glupo zaobilaziti ga”, aludirajući na razvod kroz koji ste i sami, poput glavne junakinje predstave prošli. Koliko je ličnog iskustva prenetog u ovu priču o razvodu i jeste li se pribojavali kako da toj temi pristupite?
– Komad je napisao Nebojša Romčević, a da je bilo straha ne bi bilo nove predstave, pa ni povoda za ovaj razgovor.
Šta ste sve naučili o jednoj savremenoj ženi igrajući sve te različite profile likova, ne samo u ove dve monodrame?
– Da ne postoji jedan jedinstven tip savremene žene, naročito kod onog što nas suštinski određuje. Svaka od nas je različita i posebna, ma koliko se to često na prvi pogled ne vidi. Mislim da je tako i sa muškarcima. Ne verujem u generalizaciju kad su ljudi u pitanju, mada je stereotipa pregršt.
Ovoga puta, u predstavi „Šta me OPET snađe”, igraćete i jednog muškarca - Jokinog oca. Koliko je bilo izazovno prići jednom muškom karakteru?
– Njegovo prisustvo u predstavi je više simboličko, kao potvrda karaktera Jokine majke, koji bi svojim tihim prisustvom trebalo da podcrta, ali mi je vrlo zabavna i draga ta tata - minijatura.
Zanimljivo je da s ovim pozorišnim komadom krećete baš iz Novog Sada u kojem ste i studirali glumu. Koliko se radujete ponovnom susretu sa Novosađanima, koji vam, reklo bi se, rado poklanjaju pažnju i aplauze?
– Volim Novi Sad i osećam ga svojim, ne samo zbog vremena koje sam ovde provela i prijatelja koje imam, već i zbog te zaista velike i nesebične podrške koju mi pruža. Prvu monodramu smo ovde igrali nekoliko puta i svaki put je bilo fenomenalno. Nadam se da ću tu količinu ljubavi i dobre energije koju mi je publika poklanjala sa prvom predstavom, dobiti i na ova dva premijerna igranja, 24. i 25. marta u Srpskom narodnom pozorištu, te da ću tako ohrabrena, krenuti u novi krug pozorišnih igranja nove predstave.
Ako mračiš mračno je, ako sijaš sjajno je
U drugoj sezoni serije „Azbuka našeg života” oživeli ste lik Sunčice, koja je okarakterisana kao neko ko unosi svetlost u život glavne junakinje Vesne Popović. Budući da preko kamera delujete kao neko ko zaista odiše pozitivnom energijom i vedrim duhom, da li ste njen lik uspeli da preslikate i u svoj život? Jeste li i privatno drugima „sunce”?
– To morate da pitate druge ljude - da li im svane ili im se smrači kad me vide. Ono što znam je da se svojski trudim da na život i sve što se dešava gledam s vedrije strane, da u svemu pokušam da nađem makar zrno svetlosti. Nije to uvek lako, ali može da se vežba i navežba, ako je čovek uporan. Volim onu devizu našeg predivnog Nebojše Glogovca: „Ako mračiš mračno je, ako sijaš sjajno je. Do tebe je!“
Serija „Šetnja sa lavom”, u kojoj ste igrali, odnedavno je dostupna na platformi HBO maks mnogo širem gledalištu. Koliko takvo „iskakanje” jednog domaćeg projekta na inostrano tržište može da doprinese i donese srpskoj kinematografiji?
– Srećna sam zbog takvog uspeha prvenstveno zbog ekipe sa kojom sam radila, ali i uopšteno gledajući, verujem da su sve to pomaci koji su važni i koji mogu pomoći da se skrene pažnja na naše tržište, na naše autore i glumce, ali i da u kvalitetne evropske i svetske projekte koji se već snimaju kod nas, prvenstveno zbog dobrih produkcijskih uslova i podsticaja, u većoj meri budu uključeni i naši autori, glumci i kreativci. Imam utisak da se stvari po tom pitanju odvijaju u dobrom pravcu.
Vladimir Bijelić
