INTERVJU Miroslav Miki Radonjić: Ishod se zna
U novonastalim okolnostima, sve se promenilo. U kulturi i umetnosti, stvari su se posebno iskomplikovale, pa iako neki programi imaju smisla i u, takoreći, virtualnoj realnosti, neke baš ne bi imale smisla. To se posebno odnosi na festivale, koji su po prirodi stvari mesta okupljanja ljudi.
Nedavno je objavljena selekcija Sterijinog pozorja, koje se tradicionalno održava krajem maja i početkom juna. Međutim, sada je teško očekivati bilo šta sa velikom dozom izvesnosti. Javljaju se i pitanja vezana za nevolje u organizacionom smislu, a direktor Sterijinog pozorja Miroslav Miki Radonjić odgovara na njih.
Kakve su vaše prognoze, hoće li biti Sterijinog pozorja? Festivala, naravno, u predviđenom terminu.
– Sterijino pozorje, 65. po redu, održaće se kada se steknu neophodni uslovi, odnosno kada trenutna pandemija više ne bude ugrožavala zdravlje naših građana. Mislim da nije realno da se festival održi u redovnom terminu, od 26. maja do 3. juna. Verovatnije će se to desiti tokom leta. Podsećam da je 1999. godine, zbog NATO agresije na zemlju, održavanje festivala takođe bilo pomereno za mesec dana.
Kako teku pripreme, odnosno kako se ponašati u vreme kada se još ne zna ishod?
– Ishod se zna. Sterijino pozorje će se održati. Moramo biti svesni da će se nakon ovoga život vratiti u normalu. Drugačiji epilog jednostavno nije moguć. Čovečanstvo je kroz svoju istoriju mnogo puta bilo suočeno i sa mnogo težim izazovima, ali je uspevalo da opstane i dalje se razvija. Ovo možemo shvatiti i kao ozbiljnu opemenu prirode za postupke nas ljudi kao vrste, koja je učinila stvari na koje nikako ne može biti ponosna. Kada je reč o pripremama za festival, one teku uobičajeno, s tim da kolege uglavnom od kuće obavljaju poslove. U stalnim smo kontaktima sa pozorištima koja će učestvovati na 65. Pozorju. Polako se priprema Katalog festivala, a privodi se kraju organizacija 16. trijenalne međunarodne izložbe „Pozorište u fotografskoj umetnosti“.
Jeste li u kontaktu sa kolegama iz drugih festivalskih centara, šta mislite o organizaciji budućeg festivalskog života, pozorištima, terminima, koordinaciji?
– Većina pozorišnih festivala koji su bili planirani za mart, april, maj pomereni su za septembar i oktobar ove godine. U tom smislu, izvesno je da će se Sterijino pozorje održati pre svih ovih festivala. Veoma je važno da ne dođe do preklapanja termina, što je istini za volju, bio slučaj i u „normalnijim“ vremenima.
Ima li naznaka da će se i nadležne institucije, uprave, konstruktivno uključiti u rešenje svih novonastalih nedoumica?
– Svako radi posao u skladu sa svojim ovlašćenjima, dužnostima i obavezama. Sasvim je prirodno da ćemo u komunikaciji sa nadležnima rešavati sve eventualne probleme u hodu.
Koje se aktivnosti u vašoj kući odvijaju neometano, kako izazite u susret saradnicima, korisnicima vaših centara?
– Ne treba zaboraviti da Sterijino pozorje nije samo festivalski centar, već kompleksna pozorišna institucija sa bogatim i raznovrsnim delatnostima. Upravo je pre nekoliko dana iz štampe izašla knjiga „Ta divna ženska bića u pozorištu Mire Stupice“ Feliksa Pašića, koju je priredio Aleksandar Milosavljević. Do kraja meseca biće objavljen drugi broj časopisa „Scena“ za 2020. godinu. U dokumentaciono-istraživački centar Pozorja neprekidno stižu podaci iz domaćih pozorišnih institucija za publikaciju „Godišnjak pozorišta Srbije“. Takođe, naučna istraživanja koja smo pokrenuli pre nekoliko godina sa kolegama iz Pozorišnog muzeja Vojvodine, Srpskog narodnog pozorišta, Matice srpske, sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Akademije umetnosti iz Novog Sada, nastavljena su, i rezultiraće zbornikom radova „Srpska dramska baština na marginama scene“ koji će se pojaviti za tri-četiri nedelje. Koprodukcija Sterijinog pozorja i Ateljea 212, na osnovu pobedničkog teksta Filipa Grujića sa prošlogodišnjeg Konkursa Pozorja za najbolji savremeni domaći dramski tekst skoro je završena , i premijera se očekuje nedugo po okončanju vanrednog stanja. Dakle, i u ovim uslovima Sterijino pozorje obavlja svoje delatnosti i aktivnosti prilagođavajući se trenutnim okolnostima.
Igor Burić