ИНТЕРВЈУ Мирослав Мики Радоњић: Исход се зна

Недавно је објављена селекција Стеријиног позорја, које се традиционално одржава крајем маја и почетком јуна. Међутим, сада је тешко очекивати било шта са великом дозом извесности. Јављају се и питања везана за невоље у организационом смислу, а директор Стеријиног позорја Мирослав Мики Радоњић одговара на њих.

Какве су ваше прогнозе, хоће ли бити Стеријиног позорја? Фестивала, наравно, у предвиђеном термину.

– Стеријино позорје, 65. по реду, одржаће се када се стекну неопходни услови, односно када тренутна пандемија више не буде угрожавала здравље наших грађана. Мислим да није реално да се фестивал одржи у редовном термину, од 26. маја до 3. јуна. Вероватније ће се то десити током лета. Подсећам да је 1999. године, због НАТО агресије на земљу, одржавање фестивала такође било померено за месец дана.

Како теку припреме, односно како се понашати у време када се још не зна исход?

– Исход се зна. Стеријино позорје ће се одржати. Морамо бити свесни да ће се након овога живот вратити у нормалу. Другачији епилог једноставно није могућ. Човечанство је кроз своју историју много пута било суочено и са много тежим изазовима, али је успевало да опстане и даље се развија. Ово можемо схватити и као озбиљну опемену природе за поступке нас људи као врсте, која је учинила ствари на које никако не може бити поносна. Када је реч о припремама за фестивал, оне теку уобичајено, с тим да колеге углавном од куће обављају послове. У сталним смо контактима са позориштима која ће учествовати на 65. Позорју. Полако се припрема Каталог фестивала, а приводи се крају организација 16. тријеналне међународне изложбе „Позориште у фотографској уметности“.

Јесте ли у контакту са колегама из других фестивалских центара, шта мислите о организацији будућег фестивалског живота, позориштима, терминима, координацији?

– Већина позоришних фестивала који су били планирани за март, април, мај померени су за септембар и октобар ове године. У том смислу, извесно је да ће се Стеријино позорје одржати пре свих ових фестивала. Веома је важно да не дође до преклапања термина, што је истини за вољу, био случај и у „нормалнијим“ временима.

Има ли назнака да ће се и надлежне институције, управе, конструктивно укључити у решење свих новонасталих недоумица?

– Свако ради посао у складу са својим овлашћењима, дужностима и обавезама. Сасвим је природно да ћемо у комуникацији са надлежнима решавати све евентуалне проблеме у ходу.

Које се активности у вашој кући одвијају неометано, како изазите у сусрет сарадницима, корисницима ваших центара?

– Не треба заборавити да Стеријино позорје није само фестивалски центар, већ комплексна позоришна институција са богатим и разноврсним делатностима. Управо је пре неколико дана из штампе изашла књига „Та дивна женска бића у позоришту Мире Ступице“ Феликса Пашића, коју је приредио Александар Милосављевић. До краја месеца биће објављен други број часописа „Сцена“ за 2020. годину. У документационо-истраживачки центар Позорја непрекидно стижу подаци из домаћих позоришних институција за публикацију „Годишњак позоришта Србије“. Такође, научна истраживања која смо покренули пре неколико година са колегама из Позоришног музеја Војводине, Српског народног позоришта, Матице српске, са Филозофског факултета у Новом Саду и Академије уметности из Новог Сада, настављена су, и резултираће зборником радова „Српска драмска баштина на маргинама сцене“ који ће се појавити за три-четири недеље. Копродукција Стеријиног позорја и Атељеа 212, на основу победничког текста Филипа Грујића са прошлогодишњег Конкурса Позорја за најбољи савремени домаћи драмски текст скоро је завршена , и премијера се очекује недуго по окончању ванредног стања. Дакле, и у овим условима Стеријино позорје обавља своје делатности и активности прилагођавајући се тренутним околностима.

Игор Бурић