INTERVJU: GORDANA ĐURĐEVIĆ DIMIĆ, GLUMICA Đuka, majka koja je sve iznela na svojim rukama, omaž je mojim Ličanima

U autorskoj ekipi su i Vuk Ršumović (dramaturg), Dijana Marojević (scenski govor), Zorana Petrov (scenografkinja), Momirka Bailović (kostimografkinja), Vojin Krajnović (asistent kostimografa), Pavle Dinulović i Jana Baljak (dizajn zvuka). 

U predstavi igraju, uz Gordanu Đurđević Dimić, Anica Petrović, Sara Simović, Staša Milovanović, Sanja Radišić, Nataša Luković, Jelena Lončar, Stefan Juanin, Mirko Pantelić, Dejan Karlečik, Ivan Đorđević i Mateja Stevanović (Dramski studio BB92).

– Ovo je moj drugi angažman u Zrenjaninu, jer sam pre 30 godina radila „M70” Mirka Stojkovića – kaže nam Gordana Đurđević Dimić. – Međutim, ovo je uloga koja dolazi u pravo vreme, za moje godine i za moje glumačko iskustvo, ali i kao jedna prilika, jedan omaž mojim Ličanima. 

Kako dodaje, njeni su Ličani, a ona je, naime, odrasla u Banatskom Karađorđevu, te su joj jezik i psihologija tih ljudi dobro poznati, a naročito joj je jasno kako se među njima pojavio jedan tako poseban čovek poput Nikole Tesle. 

– Ono što kažu za ljude sa Velebita i Dinara, to su ljudi violentni, to je jedan spoj sa svemirom, sa zvezdama, oni razgovaraju sa vetrovima, sa vazduhom, a takva je i Đuka, naprosto magična žena. Milica Konstantinović je to osetila i napravila čaroban tekst od koga ne možete da se odvojite kada počnete da ga čitate – kaže glumica Gordana Đurđević Dimić, prvakinja Drame Srpskog narodnog pozorišta, koja će u subotu ponovo zaigrati u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović”, na premijeri predstave „Đuka” Milice Konstantinović, u režiji Ane Tomović.

Ko je Đuka, lik koji tumačite?

– Đuka je najstarije dete u porodici Mandića, i posle prerane smrti majke, kao devojka od 15, 16 godina morala je svu svoju braću i sestre, koji se pojavljuju u komadu, da podigne na svojim rukama. Oni su sada situirani, te je sa svakima od njih izgradila posebne odnose. Ali za svog sina Nikolu, upravo zbog njegove posebnosti kojom se i sama odlikuje, ona je jedina koja ima sluha. Ona za njega kaže da je imao devojačku krhkost, ali i mušku prodornost. Prošlo je 40 dana pošto je sahranila muža Milutina, a oni su se okupili povodom postajanja protojerejem njenog brata Petra Mandića. Međutim, Đukin je naum takav da iskoristi priliku i da privoli porodicu da pristane na veliki novac koji treba da se izdvoji za njenog sina, sa puno poverenja da on taj novas neće prokockati i da će otići na školovanje u Peštu ili Grac. I ovde se pokazalo da je majčinska ljubav ono što nas formira, ali i ono što može da nas frustrira. Interesantno je to što je Đuka takođe rizikovala zaigravši na sinovljevo poverenje u trenucima kada Nikola podleže kockarskom iskušenju. Ali Đuka vidi u sinu svu vrlinu i talenat koji ga krase, te budući dalekovida i hrabra, ona veruje će se dobro dobrim vratiti.

Šta je za vas bio najveći izazov u radu na predstavi?

– Moj najveći izazov u radu na ulozi je bio kako lik Đuke sa tako bogatim unutrašnjim svetom dovesti do funkcionalnosti na sceni: da ne bude pasivna, ali da bude prisutna, da ne bude emocionalnih niti drugih iskoka. Sve je moralo da bude kontrolisano, svedeno, glumac je tu ne da bi pravio one man show, već da se podredi zahtevima rediteljke i kolektiva, a to je zapravo najveći zadatak, to je najteže postići.