Godišnji koncert baletske škole u Novom Sadu: Sazrevanje i zanos
Na koncertu Baletske škole u Novom Sadu, održanom na Velikoj sceni „Jovan Đorđević“ u Srpskom narodnom pozorištu, ova škola sa tradicijom dugom 74 godine uspela je da prikaže kvalitetan dvosatni školski program. Dobrom selekcijom i dinamikom dešavanja Koncert je sveden na održivu satnicu, a učenici su dobili šansu da potvrde da li su spremni za velika scenska iskušenja.
U prvom delu istaknuti su učenici koji su svojom sigurnom solističkom igrom potvrdili sve ono naučeno, igrajući i neke nove partije i uloge iz bogate baletske riznice. Izdvojili su se učenici završnih razreda Stanislava Nikolić, Mina Predojević i Anastasija Dokić, u klasi Iste Stepanov, Sanje Vučković, Frosine Dimovske i Davida Gruosoa. Pomoć u pripremama, kao i uvek pružili su članovi Baleta Srpskog narodnog pozorišta, Milan Ivan i Bojan Radnov, kao i repetitor Baleta Boris Ladičorbić. I završna numera, „Valcer“ na muziku Eugena Doge u maštovitoj koreografiji O. Šarojko na samom kraju Koncerta zaslužuje pohvalu. Poletan i vedar valcer uvek je osveženje koje se upamti, naročito kada je dobro uvežban od strane učenika iz svih razreda Odseka za Klasičan balet Srednje baletske škole u Novom Sadu.
U drugom delu Koncerta, Odsek narodne igre je ove godine prikazao splet igara iz Srbije, pod nazivom „Pošla rumena“, autora Slaviše Đukića i Miroslava Savića na muziku Milenka Martića. Učenici I, II, III i IV razreda Srednje škole pokazali su dobru uvežbanost koraka, ujednačenost formacija i široki osmeh, koji je izmamio od novosadske publike čak i tapšanje u ritmu.
Odsek za savremenu igru doneo je zrelost u izvođenju zadatih koreografija. Učenici svih razreda su svojim sigurnim nastupom privukli pažnju na sebe, izmamivši snažan aplauz, a interesantne koreografije Jelene Alempijević, Snežane Ađanski, Tamare Stančić i Teodore Živković Kulinović pokazane su bez zastoja, čemu je značajno doprineo i dobar izbor muzike za izvođenje komplikovanih elemenata.
Poznato je da je klasičan balet ozbiljna, teška i veoma zahtevna igračka kategorija i kao takva traži i najveću preciznost u izvođenju. To je oduvek tako i ne menja se, a svaki pogrešan korak kažnjava se povratkom u baletsku salu sve dok se ne stigne do sazrevanja i koraka i učenika. Nikako se ne sme izostaviti igra muškaraca koje Škola neguje. Dečaci i momci svih uzrasta sa sva tri odseka su precizno izveli svoje zadatke, a neki od njih bili su brižni partneri svojim drugaricama. Generalno govoreći, dobro je da je Koncert u martu, jer do kraja školske godine i uručenja diploma još ima vremena da se nedostaci uvežbaju i dometi podignu na viši nivo. Igrački zanos je nešto drugo i on se prepoznaje kod đaka čiji su predavači proveli vreme igrajući na sceni. Ali na ovogodišnjem Koncertu prepoznala i se radost svih učesnika, koja je došla na kraju kao rezultat rada u pandemijskim uslovima, nepovoljnim za baletsku umetnost.
Gabriela Teglaši