Годишњи концерт балетске школе у Новом Саду: Сазревање и занос

У првом делу истакнути су ученици који су својом сигурном солистичком игром потврдили све оно научено, играјући и неке нове партије и улоге из богате балетске ризнице. Издвојили су се ученици завршних разреда Станислава Николић, Мина Предојевић и Анастасија Докић, у класи Исте Степанов, Сање Вучковић, Фросине Димовске и Давида Груосоа. Помоћ у припремама, као и увек пружили су чланови Балета Српског народног позоришта, Милан Иван и Бојан Раднов, као и репетитор Балета Борис Ладичорбић. И завршна нумера, „Валцер“ на музику Еугена Доге у маштовитој кореографији О. Шаројко на самом крају Концерта заслужује похвалу. Полетан и ведар валцер увек је освежење које се упамти, нарочито када је добро увежбан од стране ученика из свих разреда Одсека за Класичан балет Средње балетске школе у Новом Саду.

У другом делу Концерта, Одсек народне игре је ове године приказао сплет игара из Србије, под називом „Пошла румена“, аутора Славише Ђукића и Мирослава Савића на музику Миленка Мартића. Ученици И, ИИ, III и ИВ разреда Средње школе показали су добру увежбаност корака, уједначеност формација и широки осмех, који је измамио од новосадске публике чак и тапшање у ритму. 

Одсек за савремену игру донео је зрелост у извођењу задатих кореографија. Ученици свих разреда су својим сигурним наступом привукли пажњу на себе, измамивши снажан аплауз, а интересантне кореографије Јелене Алемпијевић, Снежане Ађански, Тамаре Станчић и Теодоре Живковић Кулиновић показане су без застоја, чему је значајно допринео и добар избор музике за извођење компликованих елемената.

Познато је да је класичан балет озбиљна, тешка и веома захтевна играчка категорија и као таква тражи и највећу прецизност у извођењу. То је одувек тако и не мења се, а сваки погрешан корак кажњава се повратком у балетску салу све док се не стигне до сазревања и корака и ученика. Никако се не сме изоставити игра мушкараца које Школа негује. Дечаци и момци свих узраста са сва три одсека су прецизно извели своје задатке, а неки од њих били су брижни партнери својим другарицама. Генерално говорећи, добро је да је Концерт у марту, јер до краја школске године и уручења диплома још има времена да се недостаци увежбају и домети подигну на виши ниво. Играчки занос је нешто друго и он се препознаје код ђака чији су предавачи провели време играјући на сцени. Али на овогодишњем Концерту препознала и се радост свих учесника, која је дошла на крају као резултат рада у пандемијским условима, неповољним за балетску уметност.

 Габриела Теглаши