Frank Kastrof: Nema ništa gore od jednoglasja u teatru

Čast da sarađuju sa značajnim evropskim rediteljem na predstavi od četiri i po sata imaju sledeći glumci: Aleksandar Jovanović Meda, Aleksandar Radojičić, Bojana Stojković, Dunja Stojanović, Jana Milosavljević, Marko Gvero, Milan Zarić, Milena Vasić, Nataša Marković.



"Mogli bismo govoriti o oluji od reči koja se obrušava na glumce, a nekad je moguće brzo raditi i govoriti, jer je važno i vreme u pozorištu kao i u životu još značajnije. Kada govorim glumcima, to bude sa emocijama, tiho, reditelj se tada oseća kao dirigent ili muzičar", podelio je prve utiske veliki i neprikosnoveni nemački reditelj Frank Kastorf koji prvi put režira u Srbiji.



Odabrao je za svoju premijeru 29. oktobra - “Božanstvenu komediju” Dantea Aligijerija, a inače poznato je da retko kada dramski umetnik režira van rodne Nemačke i Francuske.



Kastrof je pričao o ogromnom projektu "Prsten Nibelunga" (1876) - ciklus od četiri opere nemačkog kompozitora Riharda Vagnera koji je režirao u Parizu pre 10 godina.



"Sistem rada tamo preneo sam i ovde u Srbiju. Naša "Božanstvena komedija" traje četiri i po sata, a sad zamislite "Prsten Nibelunga" kao projekat od četiri predstave koje se igraju četiri noći. Svaka traje oko pet sati, tako da celokupno trajanje iznosi oko 20 sati. Tada odlazi poslednji metro ili tramvaj u Parizu. Ipak, ljudi ostaju i gledaju do kraja", naglasio je Kastorf i dodao da dolazi publika koja voli Riharda Vagnera, poznaje partiture i libreto tog maratonskog grandioznog dela.



"Važno je da se meni lično dopada projekat koji radim i završim. Međutim, sa Vagnerom smo imali tu situaciju da smo doživeli oluju oduševljenja i negodovanja. I meni je to bilo zaista odlično. Voleo bih da i u Beogradu znam tačno šta publika misli. Gledalac treba da ima svoj stav, mišljenje i ima prava da ga javno iskaže i artikuliše", analizirao je reditelj sa vrhunskom svetskom karijerom.



On se osvrnuo na nedavnu premijeru koju je imao u Beču po delima Petera Handkea, gde su svi bili oduševljeni, a onda ih je nemački reditelj upitao gde je pogrešio i koji segmenti predstave su bili slabiji.



"Po meni nije ništa gore od jednoglasja u Teatru, i inače u društvu. Nemoguće da je sve dobro i sjajno u bilo kom umetničkom delu, posebno u teatru. Sve vreme imamo mejnstrim, jednodušnost i jednoglasnost u Nemačkoj, takav je period stigao. Ranije je teatar bio veoma otvoren i poželjan za polemiku", istakao je slavni umetnik.



Reditelj Frank Kastorf je analizirao "Božanstvenu komediju" kroz njen sadržaj o čoveku koji silazi u Pakao i prolazi kroz Čistilište i Raj, te je pripovedao o devet krugova pakla.



"U samom delu ima čak 600 različitih likova koji nisu mogli da budu predstavljeni u našoj predstavi, jer je nemoguće da glumci spreme toliko uloga. Za to je potrebno jako puno vremena i novca, a budžet je ovde limitiran", pojasnio je Kastorf.



Inspiraciju za Danteov epski spektakl, čuveni reditelj je delimično pronašao u nemačkoj klasici - Geteovom "Faustu", koji se vezuje na temu o paklu, usled prodaje duše Đavolu, ali i kapitalnom romanu "Zli dusi" F. M. Dostojevskog.



On je primetio da su i razni rok muzičari kao što je bio Džim Morison, lider benda "The Doors", pevali o kraju sveta, u antologijskoj pesmi "The End" (1967) sa stihovima "This is the end my only friend, the end".



"Znate da je pakao prikazan i ilustrovan kao levak ili žica, tako da "Božanstvena komedija" i jeste neka vrsta žice kapitalizma, manufakture, bankarstva. Kao i kuga, pakao nema definisan prostor, već likovi ulaze u različita mesta i vremena. Kad smo spomenuli kugu, eto u Nemačkoj se i dalje plaše malo ozbiljnije kijavice koju nazivaju korona i pristaju da im se nešto neprovereno ubrizgava u telo protiv tog virusa", naglasio je Kastorf.



Glumac Aleksandar Meda Jovanović je ocenio da će ovim projektom Beograd postati svet te se nada da će inostrani umetnici često dolaziti kod nas.



"San se odigrava na javi, a reditelj Kastorf stvara snove i mi glumci smo slobodni da se zaigramo i istražimo dubine koje nismo nikad ranije. Ovom predstavom možemo samo da se ponosimo", rekao je Aleksandar Jovanović.



Noviji član BDP-a Aleksandar Radojičić, istakao je da mu je bila želja da upravo radi drugacije projekte, ali da nije nimalo očekivao ovako jedinstvenu predstavu kada je prešao da radi u pozorištu na Krstu iz "Boška Buhe".



Radojičić smatra smatra da je ovaj spektakl najbliži savremenom evropskom teatru sa izuzetnim autorskim timom i da su svi ušli u nešto nepoznato i neistraženo i svestan je da će možda publika izaći na pola, jer neće razumeti komad.



Jana Milosavljević je ocenila da se ovakav projekat glumački radi samo jednom u životu sa potpuno drugačijim sistemom procesa proba, te se nada da su se svi dobro snašli u tome.



Marko Gvero je otkrio da su probe trajale puna dva meseca, ali da i dalje nije gotovo, sve do same premijere, jer predstava nastaje svakog trenutka.



Gvero je napomenuo da je u spektakl utisnut i deo romana "Golmanov strah od penala" Petera Handkea u kome on igra, i provlače se četiri književne ravni u predstavi.



Milena Vasić je već bila oduševljena Kastorfovim predstavama "Prsten Nibelunga" i "Bajazit" koje je gledala u inostranstvu 2016. i 2019. i sada ne može da veruje i da sarađuje sa velikim rediteljem, a poželela je još tada.



Najkraći sadržaj ''Božanstvene komedije'' je sledeći: na dan jubileja, dok papa Bonifacije svima pokazuje svoju moć i dok se hrišćani okupljaju oko njega, Dante luta po mračnoj šumi.



Spasava ga Vergilije koji ga vodi da razgleda pakao i čistilište, a posle toga se sa Beatričom penje u raj i dopire do lica božjeg.



Alegorijski, Dante je duša, Vergilije - razum, Beatriče - milost, ljubav.



Cela ''Božanstvena komedija'' je podeljena u tri dela: Pakao, Raj i Čistilište, sa po 33 pesme.



Na velikoj sceni “Olivera i Rade Marković” nemački umetnik će prikazati veliko svetsko delo, pravi spektakl, koji dobrim delom realizuje sa strancima.



Tako je kostimograf - Adriana Braga Perecki, Vilijam Minke je kompozitor, dizajner video radova i kamerman - Andreas Dajnert, dizajn svetla potpisuje Lotar Baumgarte, umetnički direktor produkcije - Sebastijan Klink,



Scenograf je Aleksandar Denić, čest saradnik nemačkog reditelja, najviše zaslužan za dolazak ovog svetskog umetnika u Beograd. a Radovan Knežević potpisuje scenski govor.