Франк Кастроф: Нема ништа горе од једногласја у театру

Част да сарађују са значајним европским редитељем на представи од четири и по сата имају следећи глумци: Александар Јовановић Меда, Александар Радојичић, Бојана Стојковић, Дуња Стојановић, Јана Милосављевић, Марко Гверо, Милан Зарић, Милена Васић, Наташа Марковић.



"Могли бисмо говорити о олуји од речи која се обрушава на глумце, а некад је могуће брзо радити и говорити, јер је важно и време у позоришту као и у животу још значајније. Када говорим глумцима, то буде са емоцијама, тихо, редитељ се тада осећа као диригент или музичар", поделио је прве утиске велики и неприкосновени немачки редитељ Франк Касторф који први пут режира у Србији.



Одабрао је за своју премијеру 29. октобра - “Божанствену комедију” Дантеа Алигијерија, а иначе познато је да ретко када драмски уметник режира ван родне Немачке и Француске.



Кастроф је причао о огромном пројекту "Прстен Нибелунга" (1876) - циклус од четири опере немачког композитора Рихарда Вагнера који је режирао у Паризу пре 10 година.



"Систем рада тамо пренео сам и овде у Србију. Наша "Божанствена комедија" траје четири и по сата, а сад замислите "Прстен Нибелунга" као пројекат од четири представе које се играју четири ноћи. Свака траје око пет сати, тако да целокупно трајање износи око 20 сати. Тада одлази последњи метро или трамвај у Паризу. Ипак, људи остају и гледају до краја", нагласио је Касторф и додао да долази публика која воли Рихарда Вагнера, познаје партитуре и либрето тог маратонског грандиозног дела.



"Важно је да се мени лично допада пројекат који радим и завршим. Међутим, са Вагнером смо имали ту ситуацију да смо доживели олују одушевљења и негодовања. И мени је то било заиста одлично. Волео бих да и у Београду знам тачно шта публика мисли. Гледалац треба да има свој став, мишљење и има права да га јавно искаже и артикулише", анализирао је редитељ са врхунском светском каријером.



Он се осврнуо на недавну премијеру коју је имао у Бечу по делима Петера Хандкеа, где су сви били одушевљени, а онда их је немачки редитељ упитао где је погрешио и који сегменти представе су били слабији.



"По мени није ништа горе од једногласја у Театру, и иначе у друштву. Немогуће да је све добро и сјајно у било ком уметничком делу, посебно у театру. Све време имамо мејнстрим, једнодушност и једногласност у Немачкој, такав је период стигао. Раније је театар био веома отворен и пожељан за полемику", истакао је славни уметник.



Редитељ Франк Касторф је анализирао "Божанствену комедију" кроз њен садржај о човеку који силази у Пакао и пролази кроз Чистилиште и Рај, те је приповедао о девет кругова пакла.



"У самом делу има чак 600 различитих ликова који нису могли да буду представљени у нашој представи, јер је немогуће да глумци спреме толико улога. За то је потребно јако пуно времена и новца, а буџет је овде лимитиран", појаснио је Касторф.



Инспирацију за Дантеов епски спектакл, чувени редитељ је делимично пронашао у немачкој класици - Гетеовом "Фаусту", који се везује на тему о паклу, услед продаје душе Ђаволу, али и капиталном роману "Зли дуси" Ф. М. Достојевског.



Он је приметио да су и разни рок музичари као што је био Џим Морисон, лидер бенда "The Доорс", певали о крају света, у антологијској песми "The Енд" (1967) са стиховима "This ис the енд my only фриенд, the енд".



"Знате да је пакао приказан и илустрован као левак или жица, тако да "Божанствена комедија" и јесте нека врста жице капитализма, мануфактуре, банкарства. Као и куга, пакао нема дефинисан простор, већ ликови улазе у различита места и времена. Кад смо споменули кугу, ето у Немачкој се и даље плаше мало озбиљније кијавице коју називају корона и пристају да им се нешто непроверено убризгава у тело против тог вируса", нагласио је Касторф.



Глумац Александар Меда Јовановић је оценио да ће овим пројектом Београд постати свет те се нада да ће инострани уметници често долазити код нас.



"Сан се одиграва на јави, а редитељ Касторф ствара снове и ми глумци смо слободни да се заиграмо и истражимо дубине које нисмо никад раније. Овом представом можемо само да се поносимо", рекао је Александар Јовановић.



Новији члан БДП-а Александар Радојичић, истакао је да му је била жеља да управо ради другације пројекте, али да није нимало очекивао овако јединствену представу када је прешао да ради у позоришту на Крсту из "Бошка Бухе".



Радојичић сматра сматра да је овај спектакл најближи савременом европском театру са изузетним ауторским тимом и да су сви ушли у нешто непознато и неистражено и свестан је да ће можда публика изаћи на пола, јер неће разумети комад.



Јана Милосављевић је оценила да се овакав пројекат глумачки ради само једном у животу са потпуно другачијим системом процеса проба, те се нада да су се сви добро снашли у томе.



Марко Гверо је открио да су пробе трајале пуна два месеца, али да и даље није готово, све до саме премијере, јер представа настаје сваког тренутка.



Гверо је напоменуо да је у спектакл утиснут и део романа "Голманов страх од пенала" Петера Хандкеа у коме он игра, и провлаче се четири књижевне равни у представи.



Милена Васић је већ била одушевљена Касторфовим представама "Прстен Нибелунга" и "Бајазит" које је гледала у иностранству 2016. и 2019. и сада не може да верује и да сарађује са великим редитељем, а пожелела је још тада.



Најкраћи садржај ''Божанствене комедије'' је следећи: на дан јубилеја, док папа Бонифације свима показује своју моћ и док се хришћани окупљају око њега, Данте лута по мрачној шуми.



Спасава га Вергилије који га води да разгледа пакао и чистилиште, а после тога се са Беатричом пење у рај и допире до лица божјег.



Алегоријски, Данте је душа, Вергилије - разум, Беатриче - милост, љубав.



Цела ''Божанствена комедија'' је подељена у три дела: Пакао, Рај и Чистилиште, са по 33 песме.



На великој сцени “Оливера и Раде Марковић” немачки уметник ће приказати велико светско дело, прави спектакл, који добрим делом реализује са странцима.



Тако је костимограф - Адриана Брага Перецки, Вилијам Минке је композитор, дизајнер видео радова и камерман - Андреас Дајнерт, дизајн светла потписује Лотар Баумгарте, уметнички директор продукције - Себастијан Клинк,



Сценограф је Александар Денић, чест сарадник немачког редитеља, највише заслужан за долазак овог светског уметника у Београд. а Радован Кнежевић потписује сценски говор.