„DNEVNIK” U KUCURI Svaki detalj na ponos, sve lepote zajedništva čuvaju od zaborava

A kad krenete da se vozate mestom, onako naivno, očekujući da nećete naići na neka značajnija iznenađenja, op, pred vama se stvori sam kraj slepe uličice, pa ajd u rikverc. A provala oblaka propraćena razjarenim vetrom ne popušta. Međutim, iako nije umanjila sveopšti utisak, jeste otežala zadatak da fotografišemo baš svaki detalj koji Kucura svesrdno neguje i kojim se ponosi.

– Multikulturalnost, urednost, pažljivost i međusobno razumevanje meštana je ono najlepše što imamo – ističe predsednica Saveta Mesne zajednice Kucura Marija Zlatović Arsenijević. – To se vidi i po tome koliko imamo klubova i udruženja u selu, zbog čega nam ništa ne manjka u društvenom životu.

Seoske uspomene u starom parohijskom domu

Više od 3.000 predmeta starih i nekoliko vekova, a koji su u Kucuri nekada koristili meštani – Rusini, Srbi i Mađari – poslednjih 17 godina su uredno i tematski izloženi u starom parohijskom domu grkokatoličke crkve, a na inicijativu nekoliko meštana okupljenih pod Etno klubom „Oteto od zaborava”. Predsednica ovog udruženja građana Aranka Međeši, sprovodeći nas kroz prostrane prostorije uređene kao nekadašnje dnevne, spavaće sobe, kuhinje, radionice, upoznala nas je sa svim lepotama njihovog volonterskog angažmana, ali i problema sa kojima se susreću.

– Niko me nije tukao po ušima pre 17 godina kad sam izjavila da ćemo ja i moj suprug plaćati struju i vodu za dobijeni objekat, jer drugog rešenja nije bilo, a sad kad sam penzioner sve mi je teže, a ne mogu da prestanem, niti ima ko da te račune preuzme na sebe – pojašnjava nam Aranka Međeši.

Kada su tek počinjali, glavno pitanje je bilo – kako napuniti sav prostor od dvestotinak kvadrata; a danas, kako sve više kuća ostaju bez vlasnika, te se usled prodaje prazne, pitanje je – gde staviti sve što dobiju!

– Mladi ne mogu da shvate da se nekad tako živelo, da su naši preci koristili određene premdete, mnoge stvari ni ne prepoznaju, ne znaju čemu su služile – veli naša sagovornica, ističući da imaju lepu saradnju sa predškolskom ustanovom i osnovnom školom, kao i Mesnom zajednicom, ali i ostalim udruženjima u Kucuri.

Dva Kulturno-umetnička društva – „Zavičajno vrelo” i „Žatva” (iliti „Žetva”) – pri kojima funkcionišu i dva aktiva žena, neovisno udruženje penzionera, pa udruženje invalida rada, lovačka sekcija, Kulturno-prosvetno društvo „DOK”, Fudbalski klub „Iskra” (koji je ušao u Vojvođansku ligu), šahovski klub, Etno-kutak „Oteto od zaborava”, Moto-klub „Pegasus”... samo je deo ponude u Kucuri, koja, logično, može da se pohvali i brojnim manifestacijama među kojima najvše ističu „Kapušnjik fest” kada prave tradicionalno jelo – prženo kvasno testo sa kiselim kupusom.

Multikulturalnost, urednost, pažljivost i međusobno razumevanje meštana je ono najlepše što imamo (Marija Zlatović Arsenijević)

– Mi smo poljoprivredni kraj sa najkvalitetnijom zemljom u Vojvodini. Naši meštani uglavnom seju žitarice, kukuruz i šećernu repu, ali imamo i povrtare koji na otvorenom uzgajaju papriku i luk. Ima i nešto voćara, malinara i onih koji imaju kajsije. A što se tiče stočarstva, njih je manje nego ranije, i to ljudi drže ovce i krave. Naši ljudi se trude, vredni su i ne odustaju – priča naša sagovornica.

Ljubavlju i humanošću „jašu” ka boljem sutra

Strastvena ljubav prema motorima već 30 godina okuplja meštane Kucure, a koji od 2006. imaju i zvanično registrovan Moto klub „Pegasus” (po krilatom konju Pegazu, sinu Posejdona i Meduze).

– Mi od milja naše motore zovemo konjima – kaže predsednik Kluba Đula Bajor, dodajući da svako bira „konja” koji mu više odgovara. – Trudimo se da učestvujemo na humanitarnim akcijama, a pre 16-17 godina počeli smo da delimo paketiće predškolcima i osnovcima preobučeni u Moto deda Mrazove. Poslednje tri godine sa Turističkom organizacijom opštine Vrbas organizujemo Novogodišnji vašar, pred kraj prvog polugodišta. Tada nam pomogne i Mesna zajednica, kao i ostala udruženja iz sela, a na samom događaju budu meštani svih uzrasta, jer za svakoga i bude ponešto. Želimo da promenimo lošu sliku o motorašima, a koju ljudi imaju na osnovu stranih filmova. Srećom, naši ljudi danas sve manje imaju predrasude.

Na svega desetak minuta od Vrbasa i oko sat do Novog Sada, meštani Kucure svakodnevno putuju na posao van sela, a kako će uskoro proraditi pruga, svima će biti lakše i brže da stignu do najvećeg vojvođanskog grada.

– Kad proradi pruga, nama će asfaltirati put od Vrbasa do Kucure, koji je ruiniran od teške mehanizacije, a dobićemo i biciklističku stazu koja će svima olakšati odlazak do stanice. To će biti odličan potez, a naši studenti neće morati da se sele u Novi Sad, već će moći da putuju na predavanja – napominje Zlatović Arsenijević.

Kad momci krenu kod cura lepih

Kucura je prvi put u literaturi zabeležena 1543. godine kao mesto koje nije dovoljno veliko da bi plaćalo porez. Međutim, ta slika se izmenila koliko 47 godina kasnije, kada je u selu bilo 18 kuća.

Samo ime poteklo je najverovatnije od reči ‘Kocur (srp. Kucura) na Hornjici, po mestu odakle su se Rusini u 18. veku doselili. Međutim, postoji još jedna varijanta – simpatična legenda – da su u Kucuri živeli ribari koji su imali lepe ćerke, pa kada su momke iz okolnih mesta pitali gde idu, ovi bi odgovarali „Kod cura”.

Međutim, ono što im je još hitnije za rešavanje, jeste postavljanje semafora na raskrsnici kod osnovne škole, kako bi se saobraćaj u toj zoni regulisao, budući da kroz Kucuru tutnje silni kamioni, naročito kad je poljoprivredna sezona.

– Semafor nam je najneophodniji i toliko već dugo urgiramo da nam je to veliki problem. Nakon slanja dopisa Mesne zajednice i peticije meštana, obećano nam je da će ove godine to biti rešeno – napominje predsednica Saveta MZ Kucura. – Što se tiče ulaganja u selo, dosta toga smo već odradili. Rekonstruisali smo centar, uredili terene, pomogli smo svim udruženjima da srede svoje prostorije, renovirali smo Dom kulture, a plan je da kompletno saniramo školu. Za kanalizaciju nam je obećano da će ove godine završiti kompletan projekat i da će se krenuti sa realizacijom, budući da nam je jedna trećina sela već pokrivena cevima.

I dok se u Vrbasu za 30.000 evra ne može kupiti ni prazan plac, u Kucuri se za te pare može uzeti odmah useljiva kuća. A kako smo imali priliku da vidimo, selo jest’ uredno, ima dovoljno prostora za sve, a imaju i šlajz na DTD-u sa sve izletištem. Kome je to dovoljno, pravac Kucura! Samo, nemojte slušati navigaciju na Gugl mapi, jer šta veštačka inteligecija zna kako se zaista kroz Zmajevo stiže do željenog odredišta!

Lea Radlovački