OD KULE STRAHA DO SIMBOLA SLOBODE Ako vas put nanese u Niš, ovaj spomenik nemojte da zaobiđete

I pre nego što sam iz Zrenjanina pošao put Beograda, a iz srpske prestonice dalje na jug, obećao sam sebi da ću ovu posetu gradu na Nišavi iskoristiti ne samo da bih razumeo sadašnjost i otkrio šta nas čeka u budućnosti, već da bih video i ono što se desilo u prošlosti. 

Jedna od prvih asocijacija na Niš, još od osnovnoškolskih dana, bila mi je Ćele-kula o kojoj sam toliko slušao i učio, a nikad do sada nisam bio u mogućnosti da je obiđem. I – evo prilike. Kog god Nišliju da zaustavite na ulici i upitate gde se nalazi ovaj spomenik, objasniće vam u dve rečenice. 

Pre ulaza u kompleks, zapravo park, valja vam da na biletarnici kupite ulaznicu koja za odrasle košta 300 dinara, a za učenike, studente, penzionere i organizovane grupe 250 dinara. Iako prekriven zelenilom, a na prvi pogled izgleda kao jedna lepa prirodna oaza, čim sa kupljenom kartom zakoračite u park i zaputite se u objekat u kom se nalaze sačuvani delovi Ćele-kule, spopadne vas neka jeza. Jednostavno se setite šta taj park čuva od zaborava.

Ćele-kula, što na turskom znači kula od ljudskih lobanja, jedinstven je spomenik u svetu, koji godišnje obiđe i po nekoliko desetina hiljada posetilaca. Ovaj zastrašujući spomenik sazidan je od lobanja izginulih srpskih ratnika nakon bitke na Čegru, brdu u neposrednoj blizini Niša, koja se odigrala 1809. godine. U pitanju je jedna od najznačajnijih, ali i najtragičnijih bitaka vođenih u Prvom srpskom ustanku protiv Osmanlija.

Iako su Turci bili daleko brojniji, srpska vojska, koju je predvodio vojvoda Stevan Sinđelić, herojski se borila. Kada je video da nema izlaza, vojvoda Sinđelić je kuburom pucao u magacin baruta, a strašna eksplozija je razorila šanac u kom se vodila bitka, a koji je bio ispunjen i Srbima i Turcima. Ustanici su, videvši šta se dogodilo sa Sinđelićem i njegovim Resavcima, napustili položaje i počeli povlačenje prema Deligradu. Turci su iskoristili pometnju i nastavili gonjenje, te teško porazili ustaničku vojsku nanevši joj velike gubitke.

U želji da se osveti, ali i da zastraši preostali srpski narod, turski zapovednik Niša Huršid-paša naredio je Srbima ćurčijama da oderu glave ustanika i kože ispune pamukom. Te kože su poslate sultanu u Carigrad, a od lobanja je podignuta Ćele-kula. Kula je sagrađena od kamena, maltera i greda, bila je četvorougaona i visoka oko četiri metra. Sadržala je 952 lobanje, koje su se nalazile na sve četiri strane, u 14 redova sa svake strane. Pretpostavlja se da je na vrhu bila glava Stevana Sinđelića i ona danas stoji izložena na posebnom mestu.

U Narodnom muzeju Niš kažu da je danas od zaborava sačuvano 58 lobanja hrabrih junaka iz Resave . „Prilikom proslave 60. godišnjice oslobođenja Niša od Turaka, 1937, oko kule je podignuta gvozdena ograda. Godinu dana kasnije, ispred Ćele-kule je postavljen spomenik sa bistom Stevana Sinđelića i reljefom na kome je prikazana bitka na Čegru. Povodom proslave 180. godišnjice Čegarske bitke uređen je i prostor oko Ćele-kule i obnovljena je sama kapela“, ističu u Narodnom muzeju Niš.

U knjizi „Ćele-kula“, koju sam po ceni od 150 dinara kupio u suvenirnici, autorka Marina Vlaisavljević piše da je osnovna turska ideja bila da Ćele-kula predstavlja večiti simbol straha i stalno podseća raju šta će joj se desiti ako se ponovo pobuni. „Vremenom, kula je postala legenda, koja je pozivala na otpor, na osvetu, pojačavala želju za slobodom, večiti podsetnik da suživota sa krvnikom nema i da će doći dan kada će prestati ropstvo“, piše Marina Vlaisavljević u pomenutoj knjizi.

Ako vas put nanese u Niš, obavezno posetite ovaj spomenik koji govori o snazi rodoljublja i ljubavi prema slobodi. 

Željko Balaban