Drama na početku nove sezone u SNP-u: Što na podu spavaš?
Dve godine nakon sad već kultnog „Šindlerovog lifta”, za koji je, među ostalim, dobio nagrade „Kočićevo pero” i „Fric”, bosanskohercegovački književnik, glumac i reditelj Darko Cvijetić oglasio se lane novim romanom „Što na podu spavaš”, koji će, u adaptaciji i režiji Kokana Mladenovića, večeras premijerno zaživeti i na sceni Srpskog narodnog pozorišta.
U predstavi nastaloj u koprodukciji SNP-a, Narodnog pozorišta Sarajevo i Dramskog kazališta „Gavela”, igraju Aleksandra Pleskonjić, Merima Lepić Redžepović, Tena Nemet Brankov, Saša Krmpotić, Sven Šestak, Igor Pavlović, Maja Izetbegović, Aldin Omerović, Ivan Grčić, Darko Radojević, Nikola Baće i Stevan Uzelac.
Svojevrstan kuriozitet je da se u glumačkoj podeli našao i sam pisac: „Biti sa sopstvenim likovima, probuđenima iz romanesknosti, razgovarati s njima koji su došli i iz mašte i iz stvarnosti, smejati se, plakati, dodirivati ih... neverovatno je i suludo iskustvo, kakvo samo teatar još može sazdati u svetu iluzija koje proždiru dokumente... Misleći da sam završnom tačkom na pisanju romana konačno ga napustio, nisam mogao ni slutiti da ću sve ponovno prolaziti, ovaj put uzvodno. I svaki izlazak pred gledaoce biće mi izazov bez presedana”, otkrio je Cvijetić.
Inače, „Što na podu spavaš” govori o ratu u Bosni i Hercegovini. Roman je podeljen u trideset i tri kratka poglavlja, uz dva prologa i epiloga. Njih izgovaraju ili pišu različiti pripovedači u prvom licu jednine, koristeći ponekad i formu pisma. Knjiga tako ima dinamičnu dramaturšku formu te se može čitati i kao niz monologa različitih likova. Radnja se pri tome oslanja na autobiografske elemente – jedan od pripovedača je i sam Darko, dok se kao glavni lik nameće njegov brat Bota.
Cvijetić ni ne krije da je „Što na podu spavaš” direktna posveta njegovoj porodici koja se tokom tog rata u BiH i bukvalno raspadala: „Moj brat, tada klinac od 18 godina, kao redovan vojnik je 8. marta 1992. položio zakletvu u kasarni ’Viktor Bubanj’ u Sarajevu. A, već početkom maja se našao u potpunom okruženju zajedno sa drugim klincima iz bivše Jugoslavije ... i taj pakao je bio doista stravičan. Ja sam opet bio nekoliko dana na straži u Trnopolju, a unutar logora je bio moj rođeni ujak, tako da smo se našli na različitim stranama u najstrašnijoj mogućoj poziciji. Roman je zapravo priča o nepostojanju sigurnosti, o toj večitoj fetalnoj poziciji koja je nekakav fatum svih nas koji živimo na području ove nesretne regije ..”
Po rečima književnog kritičara Selvedina Avdića, „kada utihnu topovi, himne, sprovodi i dženaze, nastane tišina koju smrt najviše voli, jer nakon nje dolazi zaborav, konačno ništa, njen puni trijumf”: „Darko Cvijetić govori o toj tišina, mrtvima daje glas koji se nije čuo dok su bili živi. Dozvoljava im da svedoče, upozoravaju, savetuju. Vraća im oduzetu ljudskost. Ni iz ove knjige nećete saznati istorijsku istinu. Dobit ćete mnogo dragocjenije saznanje – kako se osjećaju žrtve. Dok piše o smrti, Darko Cvijetić bori se za svaki život”.
Predstava „Što na podu spavaš„ će se na sceni „Pera Dobrinović” igrati i sutra, kao i 29. septembra.
M. Stajić