Драма на почетку нове сезоне у СНП-у: Што на поду спаваш?
Две године након сад већ култног „Шиндлеровог лифта”, за који је, међу осталим, добио награде „Кочићево перо” и „Фриц”, босанскохерцеговачки књижевник, глумац и редитељ Дарко Цвијетић огласио се лане новим романом „Што на поду спаваш”, који ће, у адаптацији и режији Кокана Младеновића, вечерас премијерно заживети и на сцени Српског народног позоришта.
У представи насталој у копродукцији СНП-а, Народног позоришта Сарајево и Драмског казалишта „Гавела”, играју Александра Плескоњић, Мерима Лепић Реџеповић, Тена Немет Бранков, Саша Крмпотић, Свен Шестак, Игор Павловић, Маја Изетбеговић, Алдин Омеровић, Иван Грчић, Дарко Радојевић, Никола Баће и Стеван Узелац.
Својеврстан куриозитет је да се у глумачкој подели нашао и сам писац: „Бити са сопственим ликовима, пробуђенима из романескности, разговарати с њима који су дошли и из маште и из стварности, смејати се, плакати, додиривати их... невероватно је и сулудо искуство, какво само театар још може саздати у свету илузија које прождиру документе... Мислећи да сам завршном тачком на писању романа коначно га напустио, нисам могао ни слутити да ћу све поновно пролазити, овај пут узводно. И сваки излазак пред гледаоце биће ми изазов без преседана”, открио је Цвијетић.
Иначе, „Што на поду спаваш” говори о рату у Босни и Херцеговини. Роман је подељен у тридесет и три кратка поглавља, уз два пролога и епилога. Њих изговарају или пишу различити приповедачи у првом лицу једнине, користећи понекад и форму писма. Књига тако има динамичну драматуршку форму те се може читати и као низ монолога различитих ликова. Радња се при томе ослања на аутобиографске елементе – један од приповедача је и сам Дарко, док се као главни лик намеће његов брат Бота.
Цвијетић ни не крије да је „Што на поду спаваш” директна посвета његовој породици која се током тог рата у БиХ и буквално распадала: „Мој брат, тада клинац од 18 година, као редован војник је 8. марта 1992. положио заклетву у касарни ’Виктор Бубањ’ у Сарајеву. А, већ почетком маја се нашао у потпуном окружењу заједно са другим клинцима из бивше Југославије ... и тај пакао је био доиста стравичан. Ја сам опет био неколико дана на стражи у Трнопољу, а унутар логора је био мој рођени ујак, тако да смо се нашли на различитим странама у најстрашнијој могућој позицији. Роман је заправо прича о непостојању сигурности, о тој вечитој феталној позицији која је некакав фатум свих нас који живимо на подручју ове несретне регије ..”
По речима књижевног критичара Селведина Авдића, „када утихну топови, химне, спроводи и џеназе, настане тишина коју смрт највише воли, јер након ње долази заборав, коначно ништа, њен пуни тријумф”: „Дарко Цвијетић говори о тој тишина, мртвима даје глас који се није чуо док су били живи. Дозвољава им да сведоче, упозоравају, саветују. Враћа им одузету људскост. Ни из ове књиге нећете сазнати историјску истину. Добит ћете много драгоцјеније сазнање – како се осјећају жртве. Док пише о смрти, Дарко Цвијетић бори се за сваки живот”.
Представа „Што на поду спаваш„ ће се на сцени „Пера Добриновић” играти и сутра, као и 29. септембра.
М. Стајић