Don Kihot kao savremena žena
Nakon “Kapitala” u Kraljevskom pozorištu Zetski dom na Cetinju, reditelj Andraš Urban ponovo radi u Crnoj Gori.
Ovaj put se spustio u luku, u Bar, gde će na festivalu Barski ljetopis premijerno biti izvedena predstava “Don Kihot”, i to 20. jula, i reprizno dva naredna dana. Nakon toga, od jeseni, predstava će biti na redovnom repertoaru Gradskog pozorišta Podgorica, koje je koproducent.
Zasnovanu na čuvenom delu Migela Servantesa, Urban predstavu kreira uz pomoć dramaturginje Vedrane Božinović, kompozitorke Irene Popović Dragović i glumačke ekipe: Branka Femić Šćekić, Vanja Jovićević, Kristina Obradović, Sanja Popović, Anđelija Rondović, Jelena Simić, Branka Stanić. Iz podele se da zaključiti da Don Kihota neće igrati muškarac, a Urban za “Dnevnik” ne krije da je centralni motiv - napuštanje zone komfora i borba za ideale - u njegovoj predstavi biće položaj žene u društvenim okolnostima.
– To su svakako i generalno ljudske stvari. Tiču se ljudi, a ne žena ili muškaraca. Isto tako nam je jasno da bavljenje pitanjima od životne važnosti diskvalifikuje, ako se posmatra po rodnoj različitosti. Žrtva stvara instituciju žrtve, prenosi poželjno tradicionalno ponašanje na svoje potomke, jer jedino tako postaje prihvaćeni deo sistema. “Mi sa našim međunožjem čuvamo vaš obraz.” A ko ste vi? – prenosi Urban razmišljanja koja razvija u predstavi.
Po rediteljevim rečima, predstava se bori sa opšteprihvaćenim tabuima koji se predstavljaju kao jedini časni sistem opstajanja, vladavine i mirnog življenja:
– Koja je najsmešnija reč u teatru? P..ka! Hajde da spalimo sve knjige. Ne samo lošu i dosadnu, ili slobodarsku literaturu. Hajmo napred. Da se oslobodimo svih knjiga i napisane misli. Ko ste vi da nam odredite šta je normalno i prihvatljivo. Da. Netolerantni smo. To govore ćerke koje abortiraju u kasnijoj trudnoći, jer nisu nosile muške, nego neželjene...
Uz ovaj narativni, performativno-debatno oblikovani tok, predstava će da sadrži i songove na muziku Irene Popović Dragović. Urban to objašnjava praćenjem priče o Don Kihotu u kontekstu savremene stvarnosti, uzajamnim dekonstruisanjem.
– Na sličan način sastavljamo scene kao i u romanu. Nit literarne radnje se prekida, i sam događaj postane radnja. Scenska - novodi Urban sedmicu pre premijere u Baru.
I. Burić