Дон Кихот као савремена жена
Након “Капитала” у Краљевском позоришту Зетски дом на Цетињу, редитељ Андраш Урбан поново ради у Црној Гори.
Овај пут се спустио у луку, у Бар, где ће на фестивалу Барски љетопис премијерно бити изведена представа “Дон Кихот”, и то 20. јула, и репризно два наредна дана. Након тога, од јесени, представа ће бити на редовном репертоару Градског позоришта Подгорица, које је копродуцент.
Засновану на чувеном делу Мигела Сервантеса, Урбан представу креира уз помоћ драматургиње Ведране Божиновић, композиторке Ирене Поповић Драговић и глумачке екипе: Бранка Фемић Шћекић, Вања Јовићевић, Кристина Обрадовић, Сања Поповић, Анђелија Рондовић, Јелена Симић, Бранка Станић. Из поделе се да закључити да Дон Кихота неће играти мушкарац, а Урбан за “Дневник” не крије да је централни мотив - напуштање зоне комфора и борба за идеале - у његовој представи биће положај жене у друштвеним околностима.
– То су свакако и генерално људске ствари. Тичу се људи, а не жена или мушкараца. Исто тако нам је јасно да бављење питањима од животне важности дисквалификује, ако се посматра по родној различитости. Жртва ствара институцију жртве, преноси пожељно традиционално понашање на своје потомке, јер једино тако постаје прихваћени део система. “Ми са нашим међуножјем чувамо ваш образ.” А ко сте ви? – преноси Урбан размишљања која развија у представи.
По редитељевим речима, представа се бори са општеприхваћеним табуима који се представљају као једини часни систем опстајања, владавине и мирног живљења:
– Која је најсмешнија реч у театру? П..ка! Хајде да спалимо све књиге. Не само лошу и досадну, или слободарску литературу. Хајмо напред. Да се ослободимо свих књига и написане мисли. Ко сте ви да нам одредите шта је нормално и прихватљиво. Да. Нетолерантни смо. То говоре ћерке које абортирају у каснијој трудноћи, јер нису носиле мушке, него нежељене...
Уз овај наративни, перформативно-дебатно обликовани ток, представа ће да садржи и сонгове на музику Ирене Поповић Драговић. Урбан то објашњава праћењем приче о Дон Кихоту у контексту савремене стварности, узајамним деконструисањем.
– На сличан начин састављамо сцене као и у роману. Нит литерарне радње се прекида, и сам догађај постане радња. Сценска - новоди Урбан седмицу пре премијере у Бару.
И. Бурић