Boško Milin saopštio selekciju 63. Sterijinog pozorja
Selekcija 63. Sterijinog pozorja, koje će, po tradiciji, biti održano od 26. maja do 3. juna, i na kojem ćemo gledati predstave u izboru teatrologa Boška Milina, saopštena je u Pozorju, i već prvi utisak o devet naslova u konkurenciji nacionalne drame jeste da su njihovi autori mladi i relativno nepoznati.
Započinjući razgovor sa novinarima o ovogodišnjoj selekciji, Milin je rekao da se iznenadio svešću pozorišta u regionu, Srbiji i okolini, koja se bave domaćim tekstom, odnosno jednim riskantnim potezom.
– Akcenat pozorišta nije bio stavljen na ono što je sasvim sigurno, kao što je igranje Sterije, Nušića i drugih pisaca koji su vremenom postali klasika kao što su Dušan Kovačević, Siniša Kovačević, i Vida Ognjenović. Oni nedostaju, baš ta tri poslednja imena. Ali, Sterija i Nušić su bili mnogo manje zastupljeni na scenama u Vojvodini i Srbiji, nego inače. Ono što je bilo priisutno je niz novih mladih pisaca, čija su dela, u stvari, gro onoga što je bila moja selekcija. Ono što bih želeo da se desi posle moje selekcije, jeste da Sterijino pozorje nastavi da bude nešto sasvim obrnuto od muzeja. Prema tome, Sterijino pozorje ja ne shvatam kao muzej pozorišta, gde se igraju proverene, tradicionalne vrednosti, nego nešto gde će se stvarati nove vrednosti, koje će postati proverene i vremenom postati tradicionalne. U tom smislu, sreća moja je bila u tome što su pozorišta ponudila veoma mnogo novih pisaca i mnogo novih tekstova, a malo starih tekstova i reditelja i rediteljskih postupaka koji su obrađivali upravo te tradicionalne tekstove – napomenuo je Boško Milin.
Na Pozorje je Milin pozvao samo jednu predstavu rađenu po Nušiću, i to u inostranstvu, koja se, po njegovim rečima, pokazala mnogo maštovitijom od onih postavljenih kod nas. Milin je istakao neke od osobenosti predstava koje je uvrstio u selekciju, kao što je, recimo, činjenica da je “Carstvo nebesko” rađeno po epskoj poeziji, ali sadrži i priče glumaca o tome kako su doživljavali tu poeziju, ili da je predstava “Švajcarska” s kojom će biti otvoreno Pozorje, veoma inventivno režirana društvena satira.“Jami distrikt”, predstava mlade autorke i odličnih glumica je, po rečima Milina, “urnebesna i besna na temu društvenih predubeđenja i zabluda”, a komad “Kepler 452-B” napisala je Tijana Grumić, izvanredna studentkinja dramaturgije koju je završila kao studentkinja generacije. Sve su to komadi mladih obrazovanih pisaca, “mladi pozorišnici profesionalno posvećeni pisanju dramskih tekstova”, kako navodi Boško Milin.
“Ogromne su, nebrojene razlike među njima, ali jedno im je zajedničko.... Vezuje ih i činjenica što su one i oni upravo pokazali najbolji uspeh na polju dramskog stvaralaštva te se stoga nalaze među odabranima da učestvuju na Sterijinom pozorju”, kaže u obrazloženju selekcije Boško Milin. Nasuprot njima, Milin je izdvojio komad “Utopljena duša” Aleksandra Jugovića, kao delo afirmisanog pozorišnog pisca, pesnika i romanopisca.
Tri predstave u selekciji “Krugovi”, u kojoj učestvuju dramska dela izvedena na scenama u regionu, u izboru Boška Milina su: “Ljudi od voska” Mate Matišića, režija Januš Kica, Hrvatsko narodno kazalište Zagreb; “Črna mati zemla” Kristijana Novaka, režija Dora Ružđak Podolski, Zagrebačko kazalište mladih; i “ Zid, jezero”Dušana Jovanovića, režija Miloš Lolić, Drama Slovenskog narodnog gledališča Ljubljana.
– Kao što se vidi iz ove selekcije, 63. Sterijino pozorište će sasvim sigurno biti mesto afirmacije nekih novih imena, do sada neafirmisanih ili manje afirmisanih dramskih autora, i biće zaista zanimljivo videti šta je budućnost naše domaće dramaturgije. Jako je puno debitanata, što se zaista nikad nije desilo na Pozorju, i što je, čini mi se, kvalitet. S druge strane, ima nekoliko debitanata i zaista mladih reditelja koji se, takođe prvi put, pojavljuju na Sterijinom pozorju, i to je jako zanimljiva činjenica – primetio je direktor Sterijinog pozorja Miki Radonjić. – Ono što se još može videti na prvi pogled je ta, uslovno rečeno, decentralizacija. Nikada nije bilo ovoliko predstava južno od Save i Dunava, iz takozvane centralne Srbije.
Moguće je da je bilo onih koji su očekivali da budu u selekciji Sterijinog pozorja, napomenuo je Radonjić, i podsetio na reči selektora Milina da nije loše da se u umetnosti, a pogotovo u pozorištu, ponekad izneveri horizont očekivanja, publike, gleda- laca, pa možda i samih učesnika.
U čast nagrađenih biće izvedena predstava “Ulica usamljenih automobila” Zorana Pešića Sigme, u režiji Đurđe Tešić i izvođenju Narodnog pozorišta Niš. Reč je o pobedničkom tekstu s Konkursa Sterijinog pozorja 2017. Pominjući prateće programe, koji će, po njegovim rečima, biti bogati, Radonjić je naveo da je tu pre svega 16. Međunarodni simpozijum pozorišnih kritičara i teatrologa. Tu je i Pozorje mladih, a obnavlja se program Tribina Sterijinog pozorja, koju će voditi Svetislav Jovanov, i na kojoj će biti govora o savremenoj srpskoj dramaturgiji.
N. Pejčić