Oproštaj od Dejana Mijača: Ostalo je samo ćutanje

Podsetimo, veliki dramski umetnik umro je 5. aprila u 87. godini u Beogradu.



Upravnica JDP-a Tamara Vučković Manojlović je rekla da je Dejan Mijač ceo svoj život apsolutno posvetio pozorištu.



"Danas se sa tugom opraštamo od velikog čoveka, prijatelja, velikog reditelja, velikog - Dejana Mijača. Režirao je širom Jugoslavije 135 predstava, od toga 28 u JDP-u", navela je upravnica i podsetila da je svoju poslednju predstavu režirao upravo na ovoj sceni, reč je o komadu "Višnjik" Antona Pavloviča Čehova, krajem 2011. godine.



"I kada je uradio svoju poslednju predstavu, nikada se nije oprostio od svog Jugoslovenskog dramskog pozorišta", naglasila je Tamara Vučković Manojlović.



Rođen je 17. maja 1934. godine u Bijeljini, a Pozorišnu režiju je studirao na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu.



Bio je reditelj Narodnog pozorišta u Tuzli i Srpskog narodnog pozorišta (SNP) u Novom Sadu.



Dramski pisac, reditelj i književnik Vida Ognjenović primetila je da se tokom života opraštamo od ljudi pitajući se da li vidimo koga smo voleli.



Ona je rekla da se sa snimaka njegovih predstava ne može videti originalnost i smelost koju je imao u svojim režijama, da to može samo uživo.



"Bio je reditelj mislilac. Stvarao je deo po deo predstave, do tražene celine, kao kompozitor što uklapa note. Za njega je pozorrište bilo iluzija i umetnost prepoznavanja. Nije imao tajni, jer je i sam bio - tajna", rekla je Ognjenović.



Onda je podsetila na činjenicu da je isto tako čuveni filmski i pozorišni reditelj Ingmar Bergman (1918-2007) odlučio svojevremeno da se povuče, bilo je to u njegovoj 87. godini.



Ali, tada je čitav ansambl požorišta sa sve scenskom tehnikom puna četiri dansa molilo antologijskog švedskog reditelja da se nikako ne povuče.



"Da li smo i mi mogli tako da ne pustimo lako Dejana da ode sa scene, često se pitam. Namučio se on sa raznim improvizacijama na koje je nailazio u karijeri. Ipak, majstore, zaista ništa nije bilo uzalud. Zbogom Dejane, pravi prijatelju, zadužili ste naše pozorište i kulturu", zaključila je Vida Ognjenović.



Predsednik Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić rekao je da se oseća veoma poniženo, kao i svi ostali, što nas je napustio veliki reditelj.



"Uvek se traži krivac kad neko umre. Pitao bih gospodina Mijača - "zašto baš sada da nam ode?". Svi su smatrali da je veoma značajno da on bude deo SANU. Pamtim susret u našoj ustanovi nakon što smo ga izabrali, pitao me je šta se od njega očekuje da sada radi. Mi smo mu rekli da se odmori i lagano ćemo o tome razgovarati da bi on na to rekao da nema mnogo vremena. Izgleda da je bio u pravu", otkrio je predsednik SANU.



Kostić je definisao Mijača da je u sebi imao otmenost, odnosno pravu otmenost duha.



"Teši me ta mogućnost da si možda otišao na neki daleki put. Zar nisi mogao sve ovo da odložiš, a ne da odeš sada kad si nam najpotrebniji?", pitao se Kostić.



Dejan Mijač bavio se i pedagoškim radom kao profesor pozorišne režije na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu od 1972. do 1997. godine.



Reditelj Egon Savin, takođe profesor na FDU kao njegov student primetio je da je danas tužan povod da se prvi i poslednji put zahvali Mijaču na izuzetan pedagoški rad tokom tih 70-ih, 80-ih i 90-ih godina.



" Govorio nam je da pozorište mora da pobedi sumnju u svet, jer je ceo svet - obmana. Strpljivo nas je učio opasnostima samoljublja i da reditelj svoje misli utisne u predstave", istakao je reditelj Savin.



On je otkrio kako je Mijač uvek nadahnuto govorio o piscima Gogolju, Čehovu, Steriji.



"Pričao nam je da je Čehov naš najveći prijatelj, da je stvorio Stanislavskog, a da je neophodno da u svaku našu predstavu stavimo malo Gogolja kao začin", prisećao se Savin i podsetio na velike Mijačeve predstave po delima ova dva ruska pisca "Ženidba", "Višnjik", ali i antologijske Sterijine "Rodoljupce".



Srpski pozorišni reditelj i akademik režirao je na mnogim scenama u bivšoj Jugoslaviji, a posebno u Novom Sadu na sceni Srpskog narodnog pozorišta (oko 40 režija), Beogradu, Zagrebu, Somboru i Nišu. Dejan Mijač je bio dopisni član SANU od 2021. godine.



Glumac Branko Cvejić smatra da Dejan Mijač nikada nije potcenjivao pozorišnu publiku, ali da joj isto tako nije ni podilazio.



Podsetio je da su mnoge knjige, publikacije, eseji, studije napisane o njemu, i da će tamo gore na nebu "sigurno biti gromoglasna podela koju sprema trenutno" sa ostalim preminulim velikanima.



Glumac Srđan Timarov pročitao je pismo akademika i dramskog pisca Ljubomira Simovića koji kaže da ga je u ovoj poplavi smrti dragih ljudi, veoma zatekla i uznemirila vest o odlasku Mijača.



Simović je podvukao da je Mijač uvek imao svoju adaptaciju u komadima koje je režirao, gde je čcitao i otkrivao nova značenja i mogućnosti na sceni jednog Čehova, Šekspira, Molijera, posebno Sterije.



"Imao je sreće da ceo život provede u pozorištu. Sve što mu je teatar pružio i što je od njega dobio, Mijač je uvek višestruko vratio", zaključuje se u pismu pesnika i dramskog autora Ljubomira Simovića.



Vojislav Voja Brajović smatra da je Mijač bio veliki filozof, hrabar reditelj, nenadmašni cinik, te da je svoje razmišljanje o društvu uspeo da iskaže kroz svoje predstave.



"Mijač je bio naš Čehov, lečio je pozorište. U 21.veku odustao je kao šampion. Umro nam je Dejan Mijač, i kako kaže Šekspir, ostalo je ćutanje", zaključio je Brajović.



Na sceni JDP je režirao mnoge dugovečne i uspešne predstave kao što su - "Pučina" Branislava Nušića, "Mizantrop" od Molijera, "Troil i Kresida" Vilijama Šekspira, "Pseći valcer", "Leons i Lena" Georga Bihnera, "Garderober" Ronalda Harvuda, "Rodoljupci" Jovana Sterije Popovića, "Mrtve duše" Nikolaja Gogolja, "Skakavci" i "Barbelo, o psima i deci" autorke Biljane Srbljanović, sa kojom je sarađivao i na njenom komadu “Amerika, drugi deo” (Atelje 212).



Takođe pamte se poslednjih decenija i njegove režije predstava “Čudo u Šarganu” Ljubomira Simovića, “Trg Heroja” Tomasa Bernharda, “Divlji med” Majkla Frejna / A. P. Čehova, “Leda” Miroslava Krleže (Atelje 212), “Ptic i ptica” Slobodana Stojanovića, “Mrešćenje šarana” Aleksandra Popovića, “Radovan III” Dušana Kovačevića (Zvezdara teatar), Nušićeva “Ožalošćena porodica”, “Mera za meru” od Šekspira (SNP, Novi Sad), i na desetine drugih.



Glumac Svetozar Cvetković se javio putem video bima, jer je u SAD na gostovanju sa predstavom "Balkan Bordello" Ateljea 212, i prisećao se upravo perioda kada je bio upravnik ovog teatra i radio sa Mijačem na komadu "Leda" Miroslava Krleže i prepričavao anegdote sa proba.



"Uvek je za svakog imao osmeh, lepu reč i dobru nameru. Radili smo zaista puno, ali nikad dovoljno, sa velikom ljubavlju. Otišao je mlad, premlad, i ostavio nam je svoj svet. Bez tog sveta, naš svet ne bi bio to što jeste danas", zaključio je Cvetković, bivši upravnik Ateljea 212 u više mandata.



Čak je Mijač režirao i za dečije pozorište “Boško Buha” - “Plavi zec”, “Beogradosti”, “Torta na pet spratova”, “Sve je dobro što se dobro svrši”, “Put oko sveta” i druge.



Poslednju predstavu je režirao krajem 2011. godine - komad “Višnjik” od Čehova upravo na velikoj sceni JDP-a i time se oprostio od pozorišta.



"Dejane, imam sada tremu, a ti ne možeš da mi režiraš ovaj nastup", nadahnuto je počela svoj govor glumica Branka Petrić.



"Bio si istinski kralj i volela bih da prošetam pozornicom koja je bila tvoje Kraljevstvo. Oboje smo preležali koronu, čuli se telefonom i dogovarali druženje, šetnju, ručak, ali na žalost to nismo ostvarili", sa tugom je govorila Branka Petrić i pričala anegdote sa proba drame "Putujuće pozorište Šopalović" u Mijačevoj režiji, kada je u ansambl JDP-a primljen veliki glumac Miloš Žutić, a značajnu ulogu je tada ostvario, takođe nedavno pokojni Milan Gutović.



Imao je Mijač veoma plodnu karijeru dugu punih pet decenija, od 1960. do 2011. godine.



Dobitnik je čak osam Sterijin nagrada za najbolju režiju.



Na video bimu su prikazivani inserti iz mnogih njegovih antologijskih predstava i kolekcija umetničkih fotografija ovog neprolaznog dramskog umetnika - giganta.