Bač: Završen projekat rehabilitacije Franjevačkog samostana

Od novembra 2016, kada su radovi počeli, ne samo da je značajno unapređeno stanje kompleksa, nego su i stvoreni uslovi da se, osim izvornih verskih, u samostanu realizuju i kulturni i obrazovni sadržaji. U protekle dve godine urađeno je i više od prvobitno planiranog - prvenstveno zbog otkrića izuzetnih arheoloških ostataka, na koje se naišlo tokom zemljanih radova, ali i zbog udruživanja sredstava na republičkom, pokrajinskom i lokalnom noivou, uključujući i vlasnika objekta – franjevačku zajednicu.

Podsetimo, kompleks Franjevačkog samostana čine crkva Uznesenja Marije, sa kontinuitetom gradnje od kraja 12. odnosno početka 13. veka, kojoj je u 14. veku dodat zvonik, a u 18. veku sa južne strane prislonjena tri jednospratna trakta, natkrivena jedinstvenim krovom, s karakterističnim kvadratom i bunarom u sredini. Složena arhitektonska kompozicija satkana je od romaničke, gotske, renesansne, islamske (za vreme dok je crkva kroz 16. i 17. vek bila pretvorena u yamiju), barokne i klasicističke arhitekture. Bogatstvu kulturne stratigrafije i estetskoj vrednosti doprinose ostaci fresko-slikarstva iz različitih perioda, poput onih na južnom kontraforu crkve, koji su pronađeni ispod zida 2011. godine, dok se među brojnim štafelajnim slikarskim delima posebno izdvaja italokritska ikona Bogorodice Umilenija (Radosne Gospe Bačke), rad majstora Dime iz 1684. godine i Tajna večera iz 1737. godine, rad Paulusa Sensera. 

Ovaj kompleks se početkom 21. veka nalazio u izuzetno lošem stanju, a konkretne obrise priča o njegovoj celovitijoj obnovi dobija 2006. kroz Razvojni projekta integrativne zaštite nasleđa „Vekovi Bača”, formulisan u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, čiji je autor arhitekta konzervator dr Slavica Vujović. Na njegovim temeljima Evropska unija je, kroz program IPA, za rehabilitaciju Franjevačkog samostana dodelila grant u iznosu od 890.000 evra. Pratećim finansijskim sporazumom Republika Srbija se obavezala da sufiunansira projekat u minimalnom iznosu od 10 procenata, ali su u međuvremenu angažovana i dodatna sredstva.

Zahvaljujući ovoj investiciji zanovljena je celokupna krovna konstrukcija, a na kompleksu je, uključujući tu i zvonik, obnovljena fasada, s tim je izboru materijala posvećena posebna pažnja, kako bi se ispoštovale karakteristike autentičnih. Unapređeni su postojeća električna, vodovodna i gromobranska mreža, te izvedeni nedostajuća atmosferska i fekalna kanalizacija. kao i protivpožarna i protivprovalna zaštita. Završena je konzervacija autentičnih vrata i prozora, zamenjena je i dotrajala i neodgovarajuća stolarija, a okončani su i radovi na popločavanju prostorija i hodnika u prizemlju i parternom uređenju staza i platoa. Realizovan je i plan aktivnosti koji je u fokusu imao, s jedne strane, unapređenje niva konfora za život same franjevačke zajednice, poput razvođenja potrebnih instalacija za grejanje i hlađenje, a sa druge strane, opremanje pojedinih prostora za uvođenje edukativno-muzejskih sadržaja.

Predviđeno je da se izlože i najreprezentativniji predmeti iz kolekcije liturgijskog ruha (misnice, pluvijali, stole) i predmeta, te tekstilno pokućstvo koji se ovde čuva, uključujući profanu keramiru, porculan, staklo... a biće omogućen i obilazak budućeg arheološkog parka s ostacima sakralnog objekta, nekropole. Nije zgoreg napomenuti i to da je o načinu korišćenja samostana načinjen i Sporazum, kojim su utvrđena jasna pravila u cilju balansiranja njegove verske, sa novoformiranom muzejsko-obrazovnom namenom. 

Realizacija projekta rehabilitacije Franjevačkog samostana je svedok susreta prošlosti i budućnosti, tokom koga je ovo fascinantno, višeslojno kulturno dobro unapređeno u sadašnjosti, reči su dr Slavice Vujović. 

M. Stajić