Drevni Franjevački samostan postaje naš savremenik

Niz značajnih nalaza otkrivenih tokom radova na rehabilitaciji Franjevačkog samostana u Baču, od artefakata iz drevne radionice i ostataka bogate nekropole, do skrivenog podruma ili kasnoromaničkog portala pronađenog ispod maltera kod glavnog ulaza, dodatno bi mogli da osvetle istoriju, ali i daju neku novu dimenziju jednom od najstarijih sačuvanih sakralnih objekata na ovim prostorima, koji su u drugoj polovini 12. veka podigli kanonici Sv. groba Jerusalimskog. Podsetimo, obnova ovog zdanja iz 1169. godine počela je lane na temelju projekta Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji je dobio zeleno svetlo Evropske komisije, te je za njegovu realizaciju EU odobrila grant težak 890.000 evra...      

– Projekat obnove Franjevačkog samostana je deo šire ideje prema kojoj nasleđe čini sastavni deo svakodnevice, odnosno rehabilitacijom postaje naš savremenik, neko ko doprinosi kvalitetnijem životu šire zajednice – kaže za „Dnevnik” arhitekta-konzervator dr Slavica Vujović, autor projekta „Vekovi Bača”. – I to je nešto za šta se mi kao Pokrajinski zavod zalažemo još od 2004, kada je Franjevački samostan i ušao u programe Evropske komisije, koji su za cilj imali širenje i popularizaciju takvog modela integrisanog nasleđa, odnosno integrativne zaštite.

Rehabilitacija ovog izuzetnog zdanja, koji se u kontinuitetu koristi osam vekova, ušla je među 26 najboljih konsolidovanih projekata na tlu Jugoistočne Evrope, za koje je ocenjeno da su zreli za to da se finansiraju iz EU fondova kao primeri dobre prakse koji će pokazati smislenost metodologije unapređenog rada na zaštiti kulturne baštine gde cilj nije samo puka obnova nekog lokaliteta, nego i to da on dobije neku dodatnu vrednost u odnosu na osnovnu namenu. Tako je Evropska komisija na sebe preuzela 90 procenata finansiranja, dok je naša država, delom iz republičke delom iz pokrajinske kase, obezbedila još 89.000 evra.

–  Izvođenje planiranih radova je u toku i oni idu željenom dinamikom. Instalacije, koje su ranije bile u toliko katastrofalnom stanju da je pretila velika opasnost od požara ili poplave, sada su izvedene gotovo u celosti, počev od vodovodne mreže, fekalne i atmosferske kanalizacije, razvoda jake i slabe stuje, protivprovalne, gromobranske i protivpožarne zaštite, zaključno sa sistemom grejanja i hlađenja. Takođe su stvoreni uslovi i za podizanje nivoa kvaliteta života same franjevačke zajednice, osposobljeno je još nekoliko soba, odnosno apartmana, a povećana je i mogućnost prihvatanja posetilaca pravljenjem  modernih toaleta i slično.

Do kraja oktobra će, navodi dr Slavica Vujović, biti završeni svi planirani spoljašnji radovi - privodi se sanacija krovne konstrukcije i zidanih struktura zdanja, ostalo je tek još malo posla na fasadama, spoljašnja drvenarija je gotovo sva postavljena, sledi popločavanje okolnih staza i platoa... Akcenat će potom u potpunosti biti na unutrašnjosti manastira, odnosno na enterijerima. Predviđena je konzervacija i restauracija stolarije i izrada nove po uzoru na staru, postavljanje podnih obloga (sa očuvanjem autentičnih i dopunom oštećenih), adaptacija prostorija za potrebe buduće stalne muzejske postavke, kao i izrada nameštaja za te sobe i refektorijum...  

– Nalazi otkrivani tokom radova zahtevali su dodatno uključenje struke, ali i neke modifikacije u samom projektu.  Recimo, tokom kopanja kanala za odvođenje atmosferske vode i fekalne kanalizacije našilo se na ostatke nekoliko građevina. Za jednu se gotovo sa sigurnošću može reći da je bila srednjovekovna radionica, čak postoje indicije da se radi o 13. veku, te da se tu možda gleđosao crep, što je zaista velika retkost. A naišlo se i na jedan sakralni objekat  okružen  nekropolom i grobnicama rađenim od kamena. 

Arheološka iskopavanja su upravo u toku i očekuju se novi podaci o samim građevinama, ali i o životu ovog lokaliteta kroz njegovo dugo trajanje. U samom samostanu naišlo se na podrum, za koji se nije znalo da postoji, a pronađen je i portal ispod maltera kod glavnog ulaza sa reprezentativnom kamenom plastikom. Svi ti nalazi zahtevaju posebnu pažnju u smisli opredeljenja kako ćemo ih prezentovati, ali nesporno daju veliki kvalitet višesolojnosti celog projekta.  

Svi radovi će biti završeni u aprilu 2018, najavljuje dr Vujović, ali i napominje da će se time, zapravo, samo stvoriti osnovni preduslovi da Franjevački samostan bude u funkciji šire zajednice, odnosno lokalne sredine. No, da bi se to u punoj meri zaista i postiglo, biće nepohodno, ističe sagovornica „Dnevnika”, još dodatnog truda kako bi se podržalo opremanje i funkcionisanje novog muzejsko-edukativnog centra u ovom spomeniku kulture, u kojem bi se mogao voditi interreligijski dijalog, interkulturni dijalog, ali i gde bi vredelo doći i videti šta je sve na ovom prostoru specifično – ne samo samostan, nego i Tvrđavu Bač i manastir Bođane sa izuzetnim živopisom Hristifora Žefarovića...

– U ovoj celoj priči imamo još jednu dodatnu motivaciju – nominacioni dosije za stavljane drevnog Bača sa okruženjem na listu Uneskove svetske baštine. Na poslednjoj sednici nacionalnog komiteta za Unesko jasno je dato do znanja da je Bač sa okruženjem jedino naše dobro za koje će se u ovom ciklusu raditi nominacioni dosije. Ostalo je samo da se donese odluka o karakteru nominacije, da li će se ići na tzv. mešovito kulturno i prirodno dobro, i zbog činjenice da je Bačko Podunavlje nedavno upisano na Uneskovu listu rezervata biosfere, ili će prevladati opredeljenje za nešto uži okvir - kulturni predeo, gde bi fokus bio na drevnom Baču. U svakom slučaju, naš je zadatak da intenziviramo pripremu nominacionog dokumenta, da taj posao završimo u narednih godinu dana, prođemo posetu eksperata i u januaru 2019. pošaljemo dosije u Pariz. 

   M. Stajić