Бач: Завршен пројекат рехабилитације Фрањевачког самостана
НОВИ САД: У Бачу ће у петак формално бити обележен завршетак пројекта рехабилитације Фрањевачког самостана, по обиму улагања, која су значајно премашила милион евра, један од највећих те врсте који је финализован у 2018, Европској години културног наслеђа.
Од новембра 2016, када су радови почели, не само да је значајно унапређено стање комплекса, него су и створени услови да се, осим изворних верских, у самостану реализују и културни и образовни садржаји. У протекле две године урађено је и више од првобитно планираног - првенствено због открића изузетних археолошких остатака, на које се наишло током земљаних радова, али и због удруживања средстава на републичком, покрајинском и локалном ноивоу, укључујући и власника објекта – фрањевачку заједницу.
Подсетимо, комплекс Фрањевачког самостана чине црква Узнесења Марије, са континуитетом градње од краја 12. односно почетка 13. века, којој је у 14. веку додат звоник, а у 18. веку са јужне стране прислоњена три једноспратна тракта, наткривена јединственим кровом, с карактеристичним квадратом и бунаром у средини. Сложена архитектонска композиција саткана је од романичке, готске, ренесансне, исламске (за време док је црква кроз 16. и 17. век била претворена у yamiju), барокне и класицистичке архитектуре. Богатству културне стратиграфије и естетској вредности доприносе остаци фреско-сликарства из различитих периода, попут оних на јужном контрафору цркве, који су пронађени испод зида 2011. године, док се међу бројним штафелајним сликарским делима посебно издваја италокритска икона Богородице Умиленија (Радосне Госпе Бачке), рад мајстора Диме из 1684. године и Тајна вечера из 1737. године, рад Паулуса Сенсера.
Овај комплекс се почетком 21. века налазио у изузетно лошем стању, а конкретне обрисе прича о његовој целовитијој обнови добија 2006. кроз Развојни пројекта интегративне заштите наслеђа „Векови Бача”, формулисан у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе, чији је аутор архитекта конзерватор др Славица Вујовић. На његовим темељима Европска унија је, кроз програм ИПА, за рехабилитацију Фрањевачког самостана доделила грант у износу од 890.000 евра. Пратећим финансијским споразумом Република Србија се обавезала да суфиунансира пројекат у минималном износу од 10 процената, али су у међувремену ангажована и додатна средства.
Захваљујући овој инвестицији зановљена је целокупна кровна конструкција, а на комплексу је, укључујући ту и звоник, обновљена фасада, с тим је избору материјала посвећена посебна пажња, како би се испоштовале карактеристике аутентичних. Унапређени су постојећа електрична, водоводна и громобранска мрежа, те изведени недостајућа атмосферска и фекална канализација. као и противпожарна и противпровална заштита. Завршена је конзервација аутентичних врата и прозора, замењена је и дотрајала и неодговарајућа столарија, а окончани су и радови на поплочавању просторија и ходника у приземљу и партерном уређењу стаза и платоа. Реализован је и план активности који је у фокусу имао, с једне стране, унапређење нива конфора за живот саме фрањевачке заједнице, попут развођења потребних инсталација за грејање и хлађење, а са друге стране, опремање појединих простора за увођење едукативно-музејских садржаја.
Предвиђено је да се изложе и најрепрезентативнији предмети из колекције литургијског руха (миснице, плувијали, столе) и предмета, те текстилно покућство који се овде чува, укључујући профану керамиру, порцулан, стакло... а биће омогућен и обилазак будућег археолошког парка с остацима сакралног објекта, некрополе. Није згорег напоменути и то да је о начину коришћења самостана начињен и Споразум, којим су утврђена јасна правила у циљу балансирања његове верске, са новоформираном музејско-образовном наменом.
Реализација пројекта рехабилитације Фрањевачког самостана је сведок сусрета прошлости и будућности, током кога је ово фасцинантно, вишеслојно културно добро унапређено у садашњости, речи су др Славице Вујовић.
М. Стајић
