Susreti, dr Zoran Đerić: Između ambicije i realnosti

Drama je proteklog vikenda izašla sa premijerom „Jevanđelja po F. M. Dostojevskom”, autorskim projektom slovenačkog reditelja Jerneja Lorencija, jednog od najpriznatijih savremenih evropskih teatarskih stvaralaca. Već sledećeg utorka, 28. marta, na Dan SNP-a, Opera će premijerno izvesti „Evgenija Onjegina” Petra Iliča Čajkovskog. Jedno od najlepših dela romantičarskog operskog stvaralaštva na scenu „Jovan Đorđević” postavlja italijanski reditelj i koreograf Lino Privitera, a premijernim izvođenjem dirigovaće maestro Valter Atanazi. Kada je o Baletu reč, poznati mađarski koreograf Đula Harangozo, kojeg je novosadska publika dobro upoznala kroz postavku „Don Kihota”, od prekjuče sa ansamblom priprema „Kopeliju”, šarmantni klasik na muziku Lea Deliba, a premijera je planirana za 20. maj.

Ipak, realno je očekivati da do određenih repertoarskih korekcija dođe, pogotovo kada je reč o drugom delu godine, pre svega zbog činjenice da će projektovane premijere morati da se upodobe sa okvirom buyeta koji je kući na raspolaganju, ali i sa mogućnostima tehnike i radionice da sve valjano isprate. Recimo, u Drami je planirano desetak premijera, između ostalog „Bertove kočije ili Sibila” Velimir Lukić u režiji  Ivana Cerovića,

„Skupljači perja” Aleksandra Petrovića u režiji Dejana Projkovskog, „Bila jednom jedna zemlja” Dušana Kovačevića u režiji Kokana Mladenovića i „Poslednji balkanski vampir” Dejana Dukovskog u režiji Aleksandra Popovskog. Tome treba dodati još nekoliko novih operskih predstava, tako da pojedini naslovi možda ipak neće ući u realizaciju u toku 2023.

– Pred novim direktorom Opere Željkom Andrićem je naročito veliki posao, jer pre svega valja revidirati sve to što je bilo planirano za ovu godinu, proceniti šta od toga može da se realizuje, a logično je očekivati da će i on imati svoje repertoarske ideje. Poseban zadatak je da se napravi svojevrstan presek zastupljenost naših solista, budući da je na tom polju bilo problema. Isto važi i za angažman Orkestra, jer je bilo dosta projekata koji su se radili mimo redovnog operskog i baletskog repertoara, pa i mimo kuće. S druge strane, razmišlja se i o ponovnom angažovanju šefa dirigenta, budući da je to mesto upražnjeno sa odlaskom Đanluke Marčana. Dakle, baš je dosta toga pred novom direkcijom Opere – kaže Đerić.

Pre nekoliko dana u poseti SNP-u bio je direktor Opere i baleta Slovenskog narodnog gledališča Ljubljana, maestro Marko Hribernik, s kojim je razgovarano o saradnji, koja bi podrazumevala i obostrana gostovanja. Od ranije su potpisani sporazumi o saradnji sa operama u Mariboru, Budimpešti, Temišvaru, kao i Operom Narodnog pozorišta u Sarajevu i, naravno, Narodnim pozorištem u Beogradu. Od svega su samo u Novom Sadu gostovali solisti temišvarskog ansambla, ali naši pevači još nisu uzvratno nastupili u ovom gradu, koji u 2023. nosi titulu Evropske prestonice kulture, baš kao što se puno dalje od potpisanog papira nije otišlo ni kada je u pitanju saradnja sa drugim operskim kućama, te je to još jedan od pravaca na kojem se u narednom periodu mora dodatno poraditi.

– Očekuju nas i veliki investicioni radovi. Na sceni „Jovan Đorđević” skidaće se pod i predstoji zamena rotacije, dok je pred „Perom Dobrinovićem” modernizovanje svetlosnog parka i zvučne slike. I sve to zahvaljujući dodatnim izdvajanjima osnivača - Pokrajinske vlade. Značajna je sredstva Pokrajina obezbedila i za produkciju, ali kako želimo da ona bude još bogatija i kvalitetnija, sa odabranim smo se projektima pojavili i na republičkom konkursu. Ipak, sve dok nadležne komisije ne donesu svoje odluke, SNP neće znati sa koliko će još para moći da raspolaže, odnosno šta ćemo sve moći po tom osnovu da realizujemo. U svakom slučaju, želimo da od jeseni krenemo još ambicioznije, ali moramo biti i realni – kaže Đerić.     

M. Stajić