Сусрети, др Зоран Ђерић: Између амбиције и реалности

Драма је протеклог викенда изашла са премијером „Јеванђеља по Ф. М. Достојевском”, ауторским пројектом словеначког редитеља Јернеја Лоренција, једног од најпризнатијих савремених европских театарских стваралаца. Већ следећег уторка, 28. марта, на Дан СНП-а, Опера ће премијерно извести „Евгенија Оњегина” Петра Илича Чајковског. Једно од најлепших дела романтичарског оперског стваралаштва на сцену „Јован Ђорђевић” поставља италијански редитељ и кореограф Лино Привитера, а премијерним извођењем дириговаће маестро Валтер Атанази. Када је о Балету реч, познати мађарски кореограф Ђула Харангозо, којег је новосадска публика добро упознала кроз поставку „Дон Кихота”, од прекјуче са ансамблом припрема „Копелију”, шармантни класик на музику Леа Делиба, а премијера је планирана за 20. мај.

Ипак, реално је очекивати да до одређених репертоарских корекција дође, поготово када је реч о другом делу године, пре свега због чињенице да ће пројектоване премијере морати да се уподобе са оквиром buyеta који је кући на располагању, али и са могућностима технике и радионице да све ваљано испрате. Рецимо, у Драми је планирано десетак премијера, између осталог „Бертове кочије или Сибила” Велимир Лукић у режији  Ивана Церовића,

„Скупљачи перја” Александра Петровића у режији Дејана Пројковског, „Била једном једна земља” Душана Ковачевића у режији Кокана Младеновића и „Последњи балкански вампир” Дејана Дуковског у режији Александра Поповског. Томе треба додати још неколико нових оперских представа, тако да поједини наслови можда ипак неће ући у реализацију у току 2023.

– Пред новим директором Опере Жељком Андрићем је нарочито велики посао, јер пре свега ваља ревидирати све то што је било планирано за ову годину, проценити шта од тога може да се реализује, а логично је очекивати да ће и он имати своје репертоарске идеје. Посебан задатак је да се направи својеврстан пресек заступљеност наших солиста, будући да је на том пољу било проблема. Исто важи и за ангажман Оркестра, јер је било доста пројеката који су се радили мимо редовног оперског и балетског репертоара, па и мимо куће. С друге стране, размишља се и о поновном ангажовању шефа диригента, будући да је то место упражњено са одласком Ђанлуке Марчана. Дакле, баш је доста тога пред новом дирекцијом Опере – каже Ђерић.

Пре неколико дана у посети СНП-у био је директор Опере и балета Словенског народног гледалишча Љубљана, маестро Марко Хриберник, с којим је разговарано о сарадњи, која би подразумевала и обострана гостовања. Од раније су потписани споразуми о сарадњи са операма у Марибору, Будимпешти, Темишвару, као и Опером Народног позоришта у Сарајеву и, наравно, Народним позориштем у Београду. Од свега су само у Новом Саду гостовали солисти темишварског ансамбла, али наши певачи још нису узвратно наступили у овом граду, који у 2023. носи титулу Европске престонице културе, баш као што се пуно даље од потписаног папира није отишло ни када је у питању сарадња са другим оперским кућама, те је то још један од праваца на којем се у наредном периоду мора додатно порадити.

– Очекују нас и велики инвестициони радови. На сцени „Јован Ђорђевић” скидаће се под и предстоји замена ротације, док је пред „Пером Добриновићем” модернизовање светлосног парка и звучне слике. И све то захваљујући додатним издвајањима оснивача - Покрајинске владе. Значајна је средства Покрајина обезбедила и за продукцију, али како желимо да она буде још богатија и квалитетнија, са одабраним смо се пројектима појавили и на републичком конкурсу. Ипак, све док надлежне комисије не донесу своје одлуке, СНП неће знати са колико ће још пара моћи да располаже, односно шта ћемо све моћи по том основу да реализујемо. У сваком случају, желимо да од јесени кренемо још амбициозније, али морамо бити и реални – каже Ђерић.     

М. Стајић