Strip avantura: Spletke, prevare i ljubitelji Mobi Dika
NOVI SAD: Praznine u dostupnosti prevoda nezaobilaznih klasika devete umetnosti postepeno se, posle višedecenijskog kašnjenja, popunjavaju zahvaljujući retkim ovdašnjim izdavačkim kućama koje su spremne i voljne da se bave ovom rabotom a ne samo tekućom svetskom produkcijom.
Tako na police knjižara stižu dragocene kockice velikog strip mozaika koji će, jednog dana, biti ipak sklopljen. Nova knjiga-kockica mozaika je upravo izašla u “Čarobnoj knjizi”, u biblioteci “Novi svet” a reč je o prvom tomu proslavljenog, u SAD i širom sveta, višestruko nagrađivanog serijala “Boun” Džefa Smita (1960).
“Boun” je originalno izlazio u periodu od 1991. do 2004. godine u 55 nastavaka u izdanju Smitove kuće “Kartun buks”. Kao tzv. nezavisni strip “Boun” je funkcionisao kao porodična manufaktura koja se svojim proizvodom bori za opstanak među strip gigantima što je rezultiralo neredovnim izlaženjem pojedinih svezaka. Sveske su potom sabrane u devet knjiga a 2004. “Boun” je objavljen u jednoj knjizi na impozantne 1.332 strane. Prvi tom (od predviđenih pet) u izdanju “Čarobne knjige” čine prve dve knjige: “Prognani iz Bounvila” (originalno, u crno beloj verziji objavljena 1991, a u boji 2005.) i “Velika trka krava” (originalno, u crno beloj verziji objavljena 1995. a u boji 2005; kolorista je Stiv Hamejker).
Već na prvoj stranici, usred negostoljubivog pejzaža, predstavljaju se trojica junaka neobičnog izgleda (niski, beli, bezdlaki, nosati, bez oznaka pola) koji pripadaju vrsti zvanoj Bouni. Trojka je proterana iz Bounvila, a za progon je “zaslužan” Pozeslav P. Boun (kolokvijalno Pozer), najbogatiji u Bounvilu, sklon spletkama i prevarama; prate ga veseli praznoglavac Smeško sa obaveznom cigarom u ustima i dobrodušni Foune, ljubitelj “Mobi Dika” (koji uspava svakog slušaoca Founevog prepričavanja knjige). Njihovo tumaranje prekinuće pronalazak mape u pesku i najezda skakavaca zbog koje se razdvajaju. Izgubljeni i usamljeni Foune će preko planine stići u dolinu, u šumi sresti druželjubivu bubu Teda, nabasati na buljavo-dlakavo-zubata-ne mnogo bistra čudovišta Pacolike (buba Ted će pred njima Founa bez griže savesti ostaviti na cedilu), preživeti zimu zahvaljujući mami Oposum i njeno troje dece, da bi ga od novog napada Pacolikih opet spasio mrzovoljni crveni zmaj (sa cigaretom u ustima). Na proleće Foune sreće devojku Torn, u koju se zaljubljuje, zatim upoznaje njenu prgavu Baku Ben, učesnicu Velikog rata, koja je redovna pobednica u godišnjoj seoskoj trci krava (dakle, trči brže od četvoronožnih, rogatih konkurentkinja)! No, ni Pacoliki sa svojim Kraljeksom i Zaogrnutim koji, kao smrt, unaokolo nosi kosu, ne miruju; iz nekog razloga oni gone Pozera (sumnja se na poslovne mahinacije) pa napadaju farmu Bake Ben ali napadnuti uspevaju da pobegnu u selo baš pred Prolećni vašar i trku krava. U krčmi “Bačvarište” trojka Bouna se ponovo spaja ali idila ne potraje: Pozer namerava da lažira trku (kostimirani Smeško glumi Misterioznu kravu) i obogati se na opkladama, Foune je nesrećan u ljubavi, Pacoliki su svuda… Konačno, počinje urnebesna trka!
Po završetku prve knjige, čitalac otkriva kako je neosetno uvučen u čudesan svet istovremeno infantilan ali i vrlo ozbiljno-opasan. Posebno pada u oči sveprisutna tolerantnost svih prema svima bez obzira kojoj vrsti bića da pripadaju (u dolini niko nije čuo za Boune ali zato nisu ni malo “ksenofobični”). Naravno, ako neko nije dobar i baš hoće da ratuje - to će i dobiti. Raznorodni junaci - Bouni, bube, čudovišta, zmaj i ljudi (koji definitivno nisu "glavni" u celoj stvari) - umeju biti simpatični i bliski, mada ima i onih lakovernih i glupavih (recimo, oni koji se klade na misterioznu kravu koju niko čak nije ni video) te potpuno kvarnih (koje predstavlja Pozer). Narativni segment priče ima adekvatnog i aktivnog saradnika u likovnom. Crtež je pročišćen, jasan, precizan i oštar, sklon čistim razgraničenjima crnog i belog (naknadno bojenje nije “progutalo” crtež), i kao takav će podsetiti na pojednostavljene slike namenjene deci što je vešta varka za likovno majstorstvo i povremene egzibicije; montaža i mirnih i akcionih scena vanredno je uspela, posebno kada uključi efektan Smitov postupak koji podrazumeva niz sličica identičnih u svemu osim u sadržaju oblačića, što rezultira “zamrznutošću prizora” i potcrtavanjem teksta odnosno kompletne situacije.
Ilija Bakić