Стрип авантура: Сплетке, преваре и љубитељи Моби Дика
НОВИ САД: Празнине у доступности превода незаобилазних класика девете уметности постепено се, после вишедеценијског кашњења, попуњавају захваљујући ретким овдашњим издавачким кућама које су спремне и вољне да се баве овом работом а не само текућом светском продукцијом.
Тако на полице књижара стижу драгоцене коцкице великог стрип мозаика који ће, једног дана, бити ипак склопљен. Нова књига-коцкица мозаика је управо изашла у “Чаробној књизи”, у библиотеци “Нови свет” а реч је о првом тому прослављеног, у САД и широм света, вишеструко награђиваног серијала “Боун” Џефа Смита (1960).
“Боун” је оригинално излазио у периоду од 1991. до 2004. године у 55 наставака у издању Смитове куће “Картун букс”. Као тзв. независни стрип “Боун” је функционисао као породична мануфактура која се својим производом бори за опстанак међу стрип гигантима што је резултирало нередовним излажењем појединих свезака. Свеске су потом сабране у девет књига а 2004. “Боун” је објављен у једној књизи на импозантне 1.332 стране. Први том (од предвиђених пет) у издању “Чаробне књиге” чине прве две књиге: “Прогнани из Боунвила” (оригинално, у црно белој верзији објављена 1991, а у боји 2005.) и “Велика трка крава” (оригинално, у црно белој верзији објављена 1995. а у боји 2005; колориста је Стив Хамејкер).
Већ на првој страници, усред негостољубивог пејзажа, представљају се тројица јунака необичног изгледа (ниски, бели, бездлаки, носати, без ознака пола) који припадају врсти званој Боуни. Тројка је протерана из Боунвила, а за прогон је “заслужан” Позеслав П. Боун (колоквијално Позер), најбогатији у Боунвилу, склон сплеткама и преварама; прате га весели празноглавац Смешко са обавезном цигаром у устима и добродушни Фоуне, љубитељ “Моби Дика” (који успава сваког слушаоца Фоуневог препричавања књиге). Њихово тумарање прекинуће проналазак мапе у песку и најезда скакаваца због које се раздвајају. Изгубљени и усамљени Фоуне ће преко планине стићи у долину, у шуми срести дружељубиву бубу Теда, набасати на буљаво-длакаво-зубата-не много бистра чудовишта Пацолике (буба Тед ће пред њима Фоуна без гриже савести оставити на цедилу), преживети зиму захваљујући мами Опосум и њено троје деце, да би га од новог напада Пацоликих опет спасио мрзовољни црвени змај (са цигаретом у устима). На пролеће Фоуне среће девојку Торн, у коју се заљубљује, затим упознаје њену пргаву Баку Бен, учесницу Великог рата, која је редовна победница у годишњој сеоској трци крава (дакле, трчи брже од четвороножних, рогатих конкуренткиња)! Но, ни Пацолики са својим Краљексом и Заогрнутим који, као смрт, унаоколо носи косу, не мирују; из неког разлога они гоне Позера (сумња се на пословне махинације) па нападају фарму Баке Бен али нападнути успевају да побегну у село баш пред Пролећни вашар и трку крава. У крчми “Бачвариште” тројка Боуна се поново спаја али идила не потраје: Позер намерава да лажира трку (костимирани Смешко глуми Мистериозну краву) и обогати се на опкладама, Фоуне је несрећан у љубави, Пацолики су свуда… Коначно, почиње урнебесна трка!
По завршетку прве књиге, читалац открива како је неосетно увучен у чудесан свет истовремено инфантилан али и врло озбиљно-опасан. Посебно пада у очи свеприсутна толерантност свих према свима без обзира којој врсти бића да припадају (у долини нико није чуо за Боуне али зато нису ни мало “ксенофобични”). Наравно, ако неко није добар и баш хоће да ратује - то ће и добити. Разнородни јунаци - Боуни, бубе, чудовишта, змај и људи (који дефинитивно нису "главни" у целој ствари) - умеју бити симпатични и блиски, мада има и оних лаковерних и глупавих (рецимо, они који се кладе на мистериозну краву коју нико чак није ни видео) те потпуно кварних (које представља Позер). Наративни сегмент приче има адекватног и активног сарадника у ликовном. Цртеж је прочишћен, јасан, прецизан и оштар, склон чистим разграничењима црног и белог (накнадно бојење није “прогутало” цртеж), и као такав ће подсетити на поједностављене слике намењене деци што је вешта варка за ликовно мајсторство и повремене егзибиције; монтажа и мирних и акционих сцена ванредно је успела, посебно када укључи ефектан Смитов поступак који подразумева низ сличица идентичних у свему осим у садржају облачића, што резултира “замрзнутошћу призора” и потцртавањем текста односно комплетне ситуације.
Илија Бакић