PROFESORU EMERITUSU UNS-a PRIZNANJE KOJE NOSI IME NEKADAŠNJEG PREDSEDNIKA MATICE SRPSKE Slavku Gordiću uručena Nagrada „Mladen Leskovac”

Podsetimo, priznanje koje nosi ime jednog od najistaknutijih  predsednika Matice srpske u gotovo dvovekovnoj istoriji društva ustanovljeno je 1992. godine i dodeljuje se svake treće godine za najbolje objavljeno naučno delo iz oblasti istorije srpske književnosti, odnosno za celokupno delo iz istorije srpske književnosti. Kako je u uvodnom slovu istakao predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić, pored izuzetnog doprinosa Mladena Leskovca srpskoj nauci o književnosti, njegovo delo karakteriše i vrhunski stil, odnosno činjenica da je i književno-istorijske tekstove često pisao sa poletom koji pripada pesničkom delu njegove ličnosti. „Slavko Gordić je upravo na takvom tragu, kada je svoje uvide u prirodu dela koja je tumačio u svojim kritičkim studijama umeo da jezički sveže, ubedljivo i rafinirano iskaže”, rekao je Stanić. 

A prof. emeritus Dušan Ivanić, koji je uz akademika Jovana Delića, dr Marka Nedića, prof. dr Natašu Polovinu i prof. dr Dragoljuba Perića tvorio žiri nagrade, pojasnio je da su oni, ceneći delo Slavka Gordića, imali u vidu njegovo književno-istorijsko, književnokritičko i esejističko delovanje na polju srpske književnosti unazad nekoliko decenija. „Ogroman je raspon tema koje su u fokusu interesovanja profesora Gordića, od Jovana Jovanovića Zmaja do najsavremenijih naših pesnika i prozaista. Poseban je takođe i njegov doprinos izučavanju srpske književne misli”, naveo je prof. Ivanić. „Kao što Milan Kašanin navodi da ima više Sremaca u Sremcu i više Matavulja u Matavulju, mogli bismo se pitati koji je to Gordić u središtu našeg obrazloženja - da li proučavalac znamenitih ličnosti naše kulturne i književne baštine, ili je to književni kritičar jedinstven po tome što decenijama u svom vidokrugu ima dela svih rodova i vrsta u književnosti, ili je to možda hroničar književnih događaja, proze, poezije, kritike ... Ili ćemo na umu imati esejistu, ili pak intelektualca angažovanog u pitanjima nacionalne kulture”...

U svom slovu, koje je posvetio Mladenu Leskovcu, profesor emeritus Slavko Gordić je  istakao da je on bio inkarnacija Matice srpske, a Matica utemeljitelj i rodno mesto Filozofskog fakulteta i, u neku ruku, i samog Univerziteta: „I da nije bio predsednik najstarije srpske kulturne i naučne institucije, a bio je, i da nije bio prvi dekan pomenutog fakulteta, a bio je, njegova bi ličnost, delo i delovanje – kad je o duhovnoj sferi reč – predstavljali sam vrh vrednosti koju je domašio ovaj grad i Vojvodina. Jedna od najznačajnijih ličnosti srpske kulture XX veka, kako stoji u zaključku njegove poglavito epistolarne biografije iz pera Radovana Popovića, Mladen Leskovac je upamćen kako po opsežnoj i raznolikoj striktno autorskoj aktivnosti tako i po razgranatom svom pregalaštvu na širem polju nauke i kulture”.

Slavko Gordić, pored činjenice da je dugogodišnji profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, piše prozu, književnu kritiku i esejistiku. Objavio je, pored niza knjiga eseja, kritika i studija, od kojih je aktuelna pomenuta „Podsećanja i nagovori” (2022), i pet zbirki proze: Vrhovni silnik (1975), Drugo lice (1998), Opit (2004), Rub (2010) i Posle ruba (2020). Priredio je izabrane pesme Miodraga Pavlovića, Stevana Tontića, Jovana Jovanovića Zmaja, izabrane pripovetke Veljka Petrovića, izabrana dela Veljka Petrovića, pripovedačko-romansijerski segment izabranih dela Milana Kašanina  i četiri knjige izabranih dela Ive Andrića. Dobio je nagrade „Laza Kostić“, „Đorđe Jovanović“ i „Sreten Marić“. Dobitnik je Novembarske povelje Novog Sada, Nagrade za životno delo DKV i Povelje za životno delo Udruženja književnika Srbije.   

M. Stajić